Istraživanje pokazalo da Beograđani žele da uče o klimatskim promenama

Prema istraživanju Centra za unapređenje životne sredine i Sekretarijata za zaštitu životne sredine, čak 50 odsto građana smatra da su najvažnije aktivnosti informisanje i podizanje svesti građana o klimatskim promenama, saopštavaju iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine. 

Rezultati ukazuju da je čak 90 odsto građana upoznato sa značenjem termina klimatskih promena i da smatraju da su ih prouzrokovale ljudske aktivnosti – 48 odsto, ali i prirodni procesi zajedno sa ljudskim aktivnostima – 48 odsto.

Postoji značajan stepen brige o tome kako klimatske promene mogu da utiču na Beograd – 93 odsto, ali i svest da bi promene načina života pomogle u ublažavanju klimatskih promena – 98 odsto, kao i stepen spremnosti za promenom životnih navika – 98 odsto.

Kada je reč o finansiranju aktivnosti usmerenih ka prevenciji klimatskih promena višim cenama robe i usluga, čak 64 odsto ispitanika bi bilo spremno da, delimično ili potpuno, plati višu cenu, dok 19 odsto to ne želi, a za učešće u akcijama koje imaju za cilj unapređenje stanja životne sredine 50 odsto je izjavilo da veoma često ili često učestvuju, dok drugih 50 odsto to radi retko ili nikada, kaže se u saopštenju.

Percepcija učešća različitih društvenih segmenata u smanjenju posledica klimatskih promena pokazuje da se ispitanici najviše slažu sa tvrdnjom da su građani nosioci ove aktivnosti (56 odsto), zatim republička vlada (49 odsto), ministarstva i organi državne uprave (46 odsto), kao i svi predloženi na ponuđenoj listi (45 odsto).

Na pitanje o ugroženosti pojedinačnih sektora od klimatskih promena, građani su najviše zabrinuti za kvalitet vazduha (60 odsto), vodne resurse i kvalitet vode (59 odsto), javno zdravlje (55 odsto), biodiverzitet i ekosisteme (51 odsto).

U saopštenju se kaže da građani uglavnom nisu zadovoljni radom donosioca odluka i medija u oblasti klimatskih promena. Tako je čak 91 odsto ispitanika odgovorilo da se političari ne bave ili nedovoljno bave ovom temom, dok 90 odsto ispitanika kaže da klimatske promene nisu uopšte ili su nedovoljno zastupljene u medijima.

Od prioritetnih mera koje su definisane u „Akcionom planu za adaptaciju na klimatske promene sa procenom ranjivosti”, građani smatraju da je najvažnije informisanje i podizanje svesti (50 odsto), zaštita od poplava i urbanističko planiranje sa tim ciljem (44 odsto), rehabilitacija zelenih prostora (32 odsto), ušteda i ponovna upotreba vode (30 odsto), zelena infrastruktura (29 odsto), kao i uspostavljanje i unapređenje sistema za rano upozoravanje (11 odsto).

Detaljniji rezultati istraživanja se mogu pronaći na www.klimatskepromenebeograd.rs ili www.cuzs.org.

Istraživanje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Grada Beograda, od novembra 2015. do februara 2016, na uzorku od 1.067 ispitanika, u okviru regionalnog projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana”, koji sprovodi Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ).