Jasno definisana pravila za hostele

Na današnjoj sednici Skupštine grada doneta je odluka o određivanju bližih tehničkih i drugih uslova za ugostiteljske objekte koji se ne kategorizuju, a koji se nalaze u stambenim zgradama, kao i odluka koja se tiče programa i projekata u turizmu koji se finansiraju iz budžeta.

Član Gradskog veća Dragomir Petronijević rekao je da prva odluka precizira pod kojim uslovima mogu da se otvaraju hosteli. Uslov za to je da ugovor bude potpisan sa organima uprave zgrada, a rok je do kraja godine.

– Preciziraju se i sve konkretne stvari koje hosteli moraju da imaju kako bi im usluga bila kvalitetna, ali nikako nauštrb ljudi koji žive u tim stambenim objektima. Ova oblast biće konačno uređena po jasno definisanim pravilima, a jedan od ciljeva je i da se unapredi turizam – objasnio je Petronijević.

Posredstvom Sekretarijata za privredu grad sufinansira programe iz oblasti turizma, sa maksimalnim iznosom do 80 odsto ukupnih troškova, a ne više od 700.000 dinara sa PDV-om. Pravo na dodelu sredstava imaju učesnici konkursa koji su realizovali svoje programe od početka 2016. godine, kao i podnosioci prijava koji će najkasnije do 20. oktobra realizovati svoj program. 

Skupština Beograda usvojila je i informaciju o potrebi zaduživanja JKP „Beogradske elektrane” uzimanjem kredita kod Nemačke razvojne banke KFW. Kredit je namenjen za realizaciju dve investicije – izgradnju kogenerativnog postrojenja na toplani Voždovac i rekonstrukciju magistralnog toplovoda preko mosta „Gazela”.

Donet je i rebalans programa poslovanja za 2016. godinu „Beogradvoda”, pokriće gubitka ovog preduzeća za 2015, kao i raspodela dobiti preduzeća „Javno osvetljenje” i „Gradsko stambeno”.

Odluka o modelu i metodu za sprovođenje postupka privatizacije PKB-a prestala je da važi.

Na sednici su godišnje izveštaje podneli likvidacioni upravnici „Jugokoncerta” i Belef centra, kao i gradski pravobranilac i zaštitnik građana. Izmenjen je i statut Doma zdravlja „Mladenovac”, a data je i saglasnost na informacije o sporazumu gradonačelnika za klimu i energiju i pozivu Pariza na akciju, kao i saglasnost gradonačelniku da u ime grada pristupi sporazumu o tome. „Veliko blato”, na levoj obali Dunava, proglašeno je za zaštićeno stanište. Reč je o površini od oko 293 hektara, gde se nalazi jezero i uski pojas zemljišta oko njega. Na ovoj lokaciji nalazi se oko 190 vrsta biljaka i 120 vrsta ptica.