Svečana akademija povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta

Povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, sinoć je u Spasićevom paviljonu na Starom sajmištu održana svečana akademija na kojoj je gradski menadžer Goran Vesić poručio da je obaveza nas, kao društva, da se sećamo žrtava i zločina koji se desio.

Kako je podsetio, Skupština Beograda je pre dve godine kao prvu odluku u svom novom sazivu donela da se 10. maj obeležava kao Dan sećanja na žrtve Holokausta, na naše sugrađane, komšije, prijatelje koji su u tom užasnom, bezumnom vremenu ubijeni samo zato što su bili Jevreji, što su pripadali drugoj veri. 

– To je bio prvi korak ka tome da se sećamo naših prijatelja i da pamtimo taj dan, jedan od najtragičnijih dana u istoriji Beograda. Tog dana 1942. godine nemačka okupaciona komanda objavila je da u Beogradu više nema Jevreja. Na sreću svih nas, nisu bili u pravu, preživeli su ljudi koji su se sakrili, koji su bili u zarobljeništvu, koji su otišli u partizane. Grad Beograd i Republika Srbija su poslednjih godina preduzeli nekoliko važnih koraka kako bi se sećanje na Holokaust na neki način ozvaničilo. Od nedavno imamo usvojen zakon kojim je regulisan povraćaj imovine žrtvama Holokausta, a mi smo jedna od zemalja koja je to uradila na pravedan način – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, pre dve godine Grad Beograd je doneo odluku da se ovo mesto zločina obeleži i postane memorijalni centar.

– Ovo mesto je bilo koncentracioni logor u kome je stradalo gotovo 7.000 jevrejskih muškaraca, žena i dece, a zatim i više od 10.000 Srba i drugih antifašista. Uspeli smo da rešimo problem Centralne kule, ona je raseljena, i u narednih nekoliko nedelja objavićemo tender za njenu rekonstrukciju. Na taj način ćemo početi sa uređenjem memorijalnog centra, a u narednom periodu nas čeka i uređenje svih paviljona. Kako bismo u tome bili uspešni i kako bismo taj posao završili što brže, biće donet poseban zakon koji će regulisati Staro sajmište. To će nam omogućiti da brže rešimo sve prateće probleme koji postoje kada se ovakve stvari rade. Verujem da ćemo u narednih nekoliko godina konačno ovo mesto stradanja obeležiti onako kako zaslužuje. To je naš istorijski dug i zbog toga sa velikim naporima i entuzijazmom prilazimo uređenju ovog pitanja – objasnio je Vesić.

Sve ovo što radimo je veoma važno, naveo je gradski menadžer i dodao da u svetu postoje pokušaji revizije kada je u pitanju Holokaust, pa i u Srbiji.

– Memorijalni centar koji ćemo urediti neće biti samo mesto gde ćemo se sećati nevino ubijenih ljudi već i mesto na kome će mlade generacije učiti o užasima Holokausta kako se takva tragedija, mrlja na savesti čovečanstva, nikada u istoriji više ne bi dogodila. Zato je važno da ovo mesto postane mesto na koje će dolaziti buduće generacije, važno je i da ne dopustimo bilo kakve pokušaje revizije istorije, a važno je da Srbija da svoj doprinos da se to nikada ne desi. U Srbiji ima pokušaja da se kvislinzi rehabilituju i to je za nas neprihvatljivo, za nas kao društvo. Verujem da ćemo uspeti da izađemo na kraj sa tim, važno je da postoji društvena reakcija na takve pojave i da mi kažemo da ne prihvatamo takve pokušaje revizije istorije – objasnio je Vesić.

On je naglasio da je Grad Beograd veoma otvoren da na bilo koji način pomogne rad Jevrejske zajednice. 

– Jedna od prvih poseta koje smo imali kao funkcioneri grada bila je poseta Jevrejskoj opštini. Želimo da unapredimo saradnju grada i Jevrejske opštine. Tada sam rekao da je Jevrejska opština dragulj u kruni Beograda i da želimo da pomognemo rad i razvoj te opštine, kao i razvoj jevrejske kulture. Beograd je uvek bio kosmopolitski grad, otvoren za sve. Jevrejska opština ima otovrena vrata u Gradu Beogradu, mi je smatramo važnom, i nastavićemo zajedno da radimo na svim ovim pitanjima – zaključio je Vesić.

Potpredsednik Jevrejske opštine Beograd Jakob Salom rekao je da je juče obeležen jedan od najtužnijih dana u istoriji grada Beograda, dan kada je nemačka okupaciona komanda „sa velikim ponosom” proglasila da je Beograd očišćen od jevrejske populacije.

– Ako se uzme u obzir da su Jevreji bili maksimalno lojalni i vredni građani koji su davali ogroman doprinos razvoju i prosperitetu grada Beograda, onda je to definitivno bio jedan nenadoknadivi gubitak za celo naše društvo – naveo je on.

Kako je istakao, Jevrejska zajednica u Beogradu i Srbiji ni sada, nakon 74 godine, ne može niti će ikada moći da se oporavi od toga.
Na svečanoj akademiji Hor „Braća Baruh” izveo je nekoliko prigodnih kompozicija.

Događaju su, između ostalog, prisustvovali i ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi, potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković i drugi.