Vesić: Biste profesorima Pravnog fakulteta i akademicima Radomiru Lukiću i Mihailu Đuriću

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da će sutra, povodom početka nove akademske godine, u parku Mali Tašmajdan ispod Pravnog fakulteta biti otkrivene biste profesorima i akademicima Radomiru Lukiću i Mihailu Đuriću uz prisustvo predstavnika Univerziteta, Vlade Republike Srbije i Grada Beograda.

– Kada je u oktobru prošle godine predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić otkrio bistu Slobodana Jovanovića ispred Pravnog fakulteta i održao predavanje studentima, rukovodstvo fakulteta je izrazilo želju da ispred novog amfiteatra na otvorenom u Malom Tašmajdanu budu postavljene biste dvojice velikana srpske nauke, profesora Pravnog fakulteta i članova Srpske akademije nauka i umetnosti Radomira Lukića i Mihaila Đurića. Sutra to obećanje, ali i dug koji kao društvo imamo prema ovim značajnim ljudima, ispunjavamo, rekao je Vesić.

Vesić je dodao da je veoma važno da se grad Beograd na prigodan način seća ne samo političara ili generala već i profesora, umetnika, sportista i novinara koji su dali doprinos razvoju našeg društva. 

– Doprinos koji su profesori Lukić i Đurić dali srpskoj nauci, našem društvu i naravno Pravnom fakultetu ogroman je i obavezuje nas da ovim velikanima odamo priznanje. Njihove biste nalaziće se ispred otvorenog amfiteatra na Malom Tašmajdanu i tako će zauvek ostati sa studentima kojima su posvetili čitav svoj život – rekao je Vesić.

Gradski menadžer dodao je da će u narednom periodu deo Beogradske ulice koji se nalazi između Bulevara kralja Aleksandra i Ilije Garašanina poneti ime profesora i akademika Mihaila Đurića. 

– Kada profesor Mihailo Đurić, posle biste, bude dobio i ulicu koja se nalazi pored njegovog Pravnog fakulteta, u čijem je nastavku živeo, pokazaćemo da kao društvo umemo da kažemo hvala čoveku koji nije samo dao ogroman doprinos srpskoj nauci. Profesor Đurić je 1971. upozoravao na nesreću koja nam se dogodila dvadeset godina kasnije, a koja je počela usvajanjem Ustavnih amandmana i razbijanjem srpkog naroda u više država zbog čega je bio osuđen i udaljen sa Univerziteta – poručio je Vesić.

Profesor Radomir Lukić rođen je i odrastao u skromnoj seljačkoj porodici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1937. godine, na koji je, po sopstvenoj priči, zbog manjka novca dolazio samo na ispite. Dve godine kasnije doktorirao je na pariskoj Sorboni odbranivši disertaciju „Obavezna snaga pravne norme – problem objektivnog prava”. Zanimljivo je da se Lukić na odbrani doktorske disertacije pojavio u srpskoj, šumadijskoj, narodnoj nošnji, što je izazvalo čuđenje kod članova komisije, a nakon toga je usledilo Lukićevo pitanje „Da li želite da branim rad na francuskom ili engleskom jeziku?"

Pred početak Drugog svetskog rata u našoj zemlji, 1940. godine, izborom u docentsko zvanje započinje univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta. Bio je predavač u Grenoblu, Parizu, Nici, Varšavi, Moskvi i Kelnu. U SANU ulazi 1971. godine kao dopisni član. Radomir D. Lukić je napisao prvi jugoslovenski udžbenik sociologije.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dodeljuju se stipendije iz fondacije „Radomir D. Lukić“. Takođe na pomenutom fakultetu najveći amfiteatar (popularna petica) nosi ime „Radomir Lukić“. Preminuo je 31. maja 1999. godine i sahranjen u  rodnom selu Miloševcu, gde osnovna škola od 2000. godine nosi njegovo ime. Ispred zgrade suda u Velikoj Plani postavljena je njegova spomen-bista.

Profesor Mihailo Đurić bio je jedan od najvećih srpskih filozofa i sociologa, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član SANU. Istakao se knjigama i člancima na srpskom i nemačkom jeziku pisanim takozvanim „beogradskim stilom“. Posebno je poznat po radovima o Ničeu i Hajdegeru. Predavao je Istoriju političkih teorija, Opštu sociologiju i Metodologiju društvenih nauka.

Mihailo Đurić udaljen je sa Univerziteta, sudski gonjen i osuđen na dve godine strogog zatvora (odležao devet meseci) 1973. godine zbog govora održanog 18. marta 1971. u vezi sa ustavnim amandmanima (kasnije objavljenom u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu pod naslovom „Smišljene smutnje“) i članka „Kamen razdora“ objavljenom u časopisu Umetnost 27-28 za 1971. godinu.

U prvom članku Đurić upozorava da je „Jugoslavija već praktično razbijena amandmanima od 1971. godine” i da „Srbi ovim razbijanjem imaju da izgube naročito mnogo zbog svog prisustva u drugim republikama”. Isticao je da je Jugoslavija postala „samo geografski pojam, na čijem se tlu pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda, uspostavlja nekoliko nezavisnih, čak i međusobno suprotstavljenih nacionalnih država”. 

Od 1974. do 1989. Đurić je bio naučni savetnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu. U isto vreme deluje kao gostujući profesor filozofije na univerzitetima u Beču, Zapadnom Berlinu i Augsburgu, a drži predavanja i na mnogim drugim nemačkim i austrijskim univerzitetima. 1989. godine biva rehabilitovan i vraća se na Pravni fakultet. Od 1985. do smrti je predsednik Naučnog veća Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Beograda za 1990. godinu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu i Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu. Preminuo je 26. novembra 2011. u Beogradu.