Mali: Urađen velik posao, predstoji još mnogo projekata i izazova

Beograd je danas drugačiji nego što je bio pre nekoliko godina, a sigurno neće biti isti i u godinama koje dolaze, ocenio je danas gradonačelnik Beograda Siniša Mali na predstavljanju godišnjeg izveštaja o radu u fabrici „Meita” u Obrenovcu.

– Mislim da nisam neskroman kada kažem da smo uradili veliki posao, ali smo svesni da je još mnogo izazova pred nama. Sve što radimo, svaki naš potez isključivo je u interesu građana Beograda, radimo zajedno sa njima, slušamo i prihvatamo kritike i ideje i trudimo se da budemo otvoreni i transparentni. Ovo nije lak posao i mislim da sam u pravu kada kažem da svi mi ležemo i budimo se sa mišlju kako da ovaj grad bude što udobnije mesto za život naših sugrađana. Nadam se da to vidite kada prelazite iz novog u stari deo grada kako rastu kule Beograda na vodi, da vidite lepotu beogradskih reka kada šetate Savskom promenadom i lepotu grada pod novogodišnjim svetlima. Nadam se i da nam verujete, jer upravo radimo na tome da opravdamo vaše poverenje – naveo je Mali.

On je podsetio da se tradicionalno krajem godine sugrađanima podnosi izveštaj o radu, a da su to u protekle tri godine mesta koje verno oslikavaju sve ono što je urađeno. Prošle godine je to bio Pionirski grad, koji je posle decenija propadanja vraćen deci, a prvi izveštaj javnosti 2014. godine predstavljen je u obnovljenoj zgradi Beogradske zadruge, koja je na simboličan način obeležila početak izgradnje Beograda na vodi. S obzirom na to da je ove godine akcenat na privlačenju investitora, idealno mesto za to je bila „Meita”, prva izgrađena fabrika u Beogradu posle više od deset godina.

Gradonačelnik je naglasio da je ovo mesto važno zato što su Beograđani morali da čekaju punu deceniju da dobiju modernu fabriku, gde će biti zaposleno više od hiljadu radnika. 

– Važno je zato što Beograd više nije oronuo i zapušten, već postaje moderna prestonica koja može da parira i mnogo većim i čuvenijim gradovima, kao i zato što Beograd danas broji 500 gradilišta, što se decenijama nije moglo videti u njemu. Razvoj i potencijal jednog grada upravo se ogleda u broju kranova – rekao je Mali i dodao da je građevinskoj industriji ponovo „udahnut život”, a pokrenuti su pojedini projekti koji su decenijama stajali u fioci i zapuštene lokacije. 

– Ponosan sam što sam pre nekoliko dana stajao na 10. spratu stambene kule Beograda na vodi, jer znam da mnogi nisu verovali ni da jedan brod možemo da pomerimo, a kamoli da raščistimo celu lokaciju i da počnemo da gradimo – rekao je Mali i naglasio da su građani prepoznali te rezultate, te su ponovo ukazali poverenje Srpskoj naprednoj stranci na aprilskim izborima, koja je pobedila na 15 od 17 gradskih opština. 

Veliki deo napora u prethodne tri godine odnosio se na saniranje štete koju su napravili oni koji su pre ove vlasti vodili Beograd. Primer za to su podzemni kontejneri koji ne rade, nepotrebne replike Terazija ili propale investicije poput pazl gradova. 

– Mi danas nemamo, niti želimo da imamo imaginarne pazl gradove, već smo se izborili za stvarna gradilišta Ikee, Hiltona, Beograda na vodi. Aktivirali smo lokacije poput Borče i Rakovice, otvorili smo Dom zdravlja u Jajincima, ambulantu u naselju Stepa Stepanović, dva nova vrtića. U Beogradu se danas vredno radi i gradi, i naš grad, pred očima svih građana, raste. Sve to postigli smo isključivo vrednim i timskim radom jer kada istovremeno radite na desetinama projekata koji menjaju lice vašeg grada i utiču na život vaših sugrađana, morate da budete odgovorni, da pitate i struku i građane za mišljenje, da ne odustajete na svakoj prepreci, da imate jasnu viziju i sledite je sve dok ona ne bude i ostvarena. Ovaj posao je vrlo delikatan jer mi vodimo računa i o rupama na putu, i da kontejneri budu prazni, ali i o Beogradu na vodi i svim onim velikim projektima koji menjaju lice grada – rekao je gradonačelnik.

On je posebno naglasio da je sve ovo dobro pokazao i kratki film koji su prisutni mogli da vide i obećao da se na tome neće stati, već da će se nastaviti sa borbom za svako radno mesto, svaku investiciju, evropski životni standard, bolji i udobniji život svakog Beograđanina.  Kako je istakao, konačan cilj svega je da Beograd postane socijalno odgovaran grad i da se poveća kvalitet života naših sugrađana. Stepan razvoja i bogatstvo jednog grada se upravo meri nivoom brige o onima kojima je briga najpotrebnija. Preduslov odgovorne socijalne politike su upravo stabilne javne finansije. 

Poseban deo svog izlaganja Siniša Mali je posvetio konsolidaciji javnih finansija, što je osnova za realan razvoj Beograda, za velike razvojne infrastrukturne projekte, ali i realne izvore prihoda za finansiranje vrtića, pomoć penzionerima, socijalno ugroženim grupama, pomoć porodiljama, finansiranje kulturnih i sportskih događaja. On je podsetio da je grad u protekle tri godine vratio 443 miliona evra duga, bez dinara novog kredita, te da je deficit od 20 odsto smanjen na ispod pet odsto. Samo na centralizovanim javnim nabavkama ove se godine uštedelo 700 miliona dinara, što predstavlja trostruko veću uštedu u odnosu na one ostvarene uštede u 2015. godini. Sve je to uticalo, kazao je Mali, da Beograd prvi put dobije kreditni rejting. 

– Nakon što sledeće godine budemo vratili 72 miliona evra kredita i kamata u potpunosti ćemo završiti konsolidaciju javnih finansija. Nastavljamo i sa konsolidacijom gradskih javnih preduzeća, a dovoljan je samo podatak da je 2013. godine njihov kumulativni gubitak iznosio od oko dve milijarde dinara. Sada je to dobit od oko pet milijardi dinara. Razlika je ogromna jer ta dobit ide u budžet grada, čime može da se finansira i kupovina novih autobusa, izgradnja novih vrtića, sređivanje domova zdravlja – istakao je Siniša Mali. 

Samo u aprilu ove godine pokrenut je ogroman broj investicija vrednosti od oko 400 miliona evra, čime je pokrenut i „točak investicija”. Aktivirane su lokacije i projekti poput „Hiltona”, „Ikee”, ritejl park u Borči, sledi još jedan ritejl park u Rakovici,  Plaza šoping mol u Višnjičkoj, šoping mol kod Ade Ciganlije, a nađen je i kupac za zgradu „Beobanke”, koji je juče uplatio 4,25 miliona evra.

Pored Beograda na vodi, koji se uveliko gradi, gradonačelnik je najavio i druge predstojeće projekte – autobusku stanicu u Bloku 42 i rekonstrukciju Starog savskog mosta. 

– Metro je, ipak, najznačajniji projekat. Prvi put smo bliži nego bilo kada izgradnji beogradskog metroa. Naredne godine krećemo sa projektima, čija izrada bi trebalo da traje dve do dve i po godine, a u tom roku bi trebalo da se obezbedi i finansiranje. Ovaj projekat ne samo da će rešiti problem saobraćaja već je i investicija od dve milijarde evra koji ponovo pokreće građevinsku industriju i obezbeđuje nova radna mesta – kazao je Mali. 

Napravljen je i veoma ambiciozan, ali realan plan da se u narednih deset godina izgradi 1.600 km vodovodne i kanalizacione mreže. Ove godine urađeno je 109 km vodovodne mreže, što je tri puta više nego prošle godine. Ulazi se u završnu fazu izbora partnera za deponiju u Vinči, a reč je o najvećem projektu ovog tipa koji se trenutno razvija u Evropi. Izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda, koje sada odlaze u beogradske reke, rešiće se drugi najveći ekološki problem. Za prvi kvartal 2017. pripremaju se još dva projekta javno-privatnog partnerstva – za šest podzemnih garaža (Studentski trg, Trg republike, Kosančićev venac/Fruškogorska, Vlajkovićeva, Skerlićeva i Đeram), kao i za zamenu javne rasvete po ESKO modelu u sedam prigradskih opština.

Pretvaranje centra grada u pešačku zonu, ali i sređivanje fasada – sve će to uticati da Beograd bude privlačniji i lepši. 

– Sve što radimo ima za cilj da kvalitet života bude bolji i sve što se zaradi ulaže se u zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, vrtiće, kulturu, sport – naglasio je Mali i podsetio na otvaranje novih i obnavljanje ambulanti, vrtića, klubova za stare, smeštajnih kapaciteta za decu, organizovanje sportskih i kulturnih manifestacija.

– Posebno smo radili na unapređenju međunarodne saradnje i pratimo napore Vlada Srbije i premijera koji su pozicionirali našu zemlju kao lidera u regionu. Cilj nam je bio repozicioniranje Beograda kao ključne evropske metropole i da Beograd ponovo kao nekada postane grad ključnih evropskih i svetskih dešavanja: velikih međunarodnih skupova, sajmova, kulturnih i sportskih dešavanja. U 2016. godini realizovane su zvanične posete dalegacija Krfa, Banjaluke, Johanesburga, Moskve, Tokija, Pekinga, Šangaja i Almatija Beogradu, dok je Grad Beograd realizovao posete gradovima Minsku, Teheranu, Sofiji, Ljubljani, Firenci, Bratislavi, Astani i Bernu. Dugačka je lista gradova sa kojima Beograd želi da sarađuje, a naredne godine želimo da uspostavimo čvršće odnose i sa Seulom i Buenos Airesom – rekao je Mali i podsetio da su održane manifestacije „Dani Beograda u Minsku” i „Dani Moskve u Beogradu”, a da su za narednu godinu planirani i „Dani Pekinga u Beogradu” i „Dani Teherana u Beogradu”.

Gradonačelnik je svoje obraćanje završio obećanjem koje je dao na početku mandata – ono se odnosilo na otvorenost Gradske uprave i na razgovore sa građanima.

– Sa građanima se sastajem svakog petka, a moje kolege su takođe svakodnevno na raspolaganju za sva pitanja i sugestije. Brojne probleme smo rešili na taj način, od nabavljanja tzv. guseničara za dečka koji 10 godina nije izašao iz kuće, do postavljanja ležećih policajaca, kontejnera, produženja autobuskih linija. Mislim da je veoma važno da dobijamo tu povratnu poruku od naših sugrađana. Takođe, aktivirali smo aplikacije „Beograđani“ i „Beokom servis“, preko kojih građani mogu da nam daju svoje ideje i sugestije, a zahvaljujući kojima se komunalni problemi brže rešavaju – naglasio je Mali. 

Gradonačelnik je još jednom ocenio da predstoji perspektivna godina, koja donosi još veće projekte. Među njima je i izgradnja gondole koja će spajati Kalemegdan sa Parkom prijateljstva, početak rekonstrukcije Starog savskog mosta, radovi na Slaviji, Bulevaru oslobođenja i u Ruzveltovoj ulici, završetak Ikee, početak rekonstrukcije Prihvatilišta za decu sa ulice, otvaranje Doma zdravlja na Labudovom brdu i ambulante u Malom Mokrom Lugu, uređenje bar još 100 fasada, početak izgradnje nove autobuske stanice, početak rekonstrukcije „Sava centra”. 

– Posla je mnogo ali cilj nam je kvalitetniji život svakog Beograđanina – rekao je Mali i zahvalio zaposlenima u Gradskoj upravi, svojim saradnicima, pomoćnicima, predsednicima opština, zaposlenima u javnim komunalnim preduzećima, gradskim odbornicima, predsedniku Skupštine grada Nikoli Nikodijeviću i koalicionim partnerima na marljivom radu, kooperativnosti i profesionalizmu. Posebno je zahvalio Vladi RS i premijeru Aleksandru Vučiću na radu, doprinosu i sugestijama za dalji razvoj Beograda.

Vlada RS i Grad Beograd nikad nisu imali bolju saradnju i ona se ogleda u konkretnim projektima, ocenio je Mali. 

On je na kraju zahvalio i građanima na dosadašnjem poverenju i poručio da im gradska vlast ostaje na usluzi, otvorena za sva pitanja, ideje i sugestije. Zajedno smo u ovom poslu, radimo svim snagama za bolji Beograd, poručio je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.