Siniša Mali: Pokrenuli smo projekte koji su decenijama tapkali u mestu

Beograd na vodi je pokrenuo mnoge stvari u gradu koje su decenijama tapkale u mestu. Osim što smo barake i udžerice iz tog dela grada zamenili kranovima i dizalicama, mi ćemo završiti i svu neophodnu infrastrukturu do granica projekta, što se nije realizovalo decenijama unazad, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali u intervjuu za „Diplomacy & Commerce”.

– Ako danas odete na gradilište, videćete nekoliko stotina radnika koji vredno rade i ubrzane radove na svim objektima iz prve faze. To je bio ogroman posao i mislim da smo najteži deo završili. Naravno da su i drugi potencijalni investitori osetili da je drugačiji investicioni ambijent u gradu, i da žele da ulažu. Njima su naša vrata širom otvorena, istakao je Mali.

Šta usvajanje GUP-a znači za investitorsku zajedenicu? 

– Beograd je, posle mnogo godina, najzad postao dobro mesto za ulaganje. Osnovu za to smo napravili usvajanjem planske dokumentacije, a trenutno je tačno polovina površine grada pokrivena planskim dokumentima. To je bio veliki i važan posao jer sada tačno znamo šta možemo da ponudimo investitorima. Nikad nismo bili brži u izdavanju građevinskih dozvola, koje se u proseku izdaju za 12 dana. Nekada se na dozvole čekalo godinama. Dobar primer je to što smo građevinsku dozvolu za izgradnju robne kuće „Ikea” izdali za dva dana. Ozbiljnim pristupom investitoru rešili smo problem koji je 10 godina izgledao nerešivo. Brojka koja najbolje govori o tome da Beograd jeste postao grad kranova i dizalica je 500 aktivnih gradilišta u raznim delovima grada. Više investitora znači i snažniju građevinsku industriju, više radnih mesta i lepši i moderniji grad.

S obzirom na to da imate konstantne razgovore sa EBRD, EIB, KwF, kineskim kompanijama i drugim investitorima, možete li nam reći koji su projekti najbliži realizaciji kada je reč o zatvaranju finansijske konstrukcije i početku radova?

– Uskoro treba da bude doneta konačna odluka iz kojih izvora će se finansirati izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, kao i završetak interceptora. U obzir dolazi japanski ili kredit KfW, a pregovara se i sa kineskim investitorima o tome pod kojim uslovima bi oni mogli da obezbede finansiranje. U istom periodu, treba da budu raspisani tenderi za javno-privatno partnerstvo za zamenu ulične rasvete u prigradskim naseljima, kao i za koncesiju za šest podzemnih garaža u centru grada, za koje već postoji izražena spremnost međunarodnih finansijskih institucija da ih finansiraju. Svakako, sve velike međunarodne finansijske institucije će finansirati i javno-privatno partnerstvo za deponiju u Vinči, koje će biti dodeljeno na proleće 2017. godine.
Konačno, sa KfW je već preliminarno usaglašeno finansiranje izgradnje toplovoda preko mosta Gazela, kao i kogenerativnog postrojenja na Voždovcu. Dakle, imamo ukupno šest velikih projekata za koje ćemo zatvoriti finansijsku konstrukciju u 2017. Pored toga, očekujemo da ove godine krene izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42, što ćemo raditi zajedno sa Beogradskom autobuskom stanicom a.d., kao i rekonstrukcija „Sava centra”, gde ćemo uskoro imati okončan postupak izbora partnera. Oba projekta će u potpunosti finansirati partneri.

Za koje projekte je grad, uz savete IFC, izabrao pristup javno-privatnog partnerstva?

– IFC nas savetuje u vezi sa projektima javno-privatnog partnerstva za deponiju u Vinči, koja predstavlja crnu tačku Evrope, zatim oko finansiranja izgradnje centralnog kanalizacionog sistema i postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, kao i oko formiranja Fonda za energetsku efikasnost. Javno-privatno partnerstvo je odličan način da sprovodite velike projekte, koji su neophodni za razvoj grada, pogotovo u situaciji kada zateknete minus u gradskoj kasi, kao što je bio naš slučaj. Osim što nam je privatni partner važan iz finansijskih razloga, važan nam je i zbog toga što već ima iskustvo u određenoj oblasti koje nama nedostaje.

Koliko je dodela kreditnog rejtinga Beogradu važna u kontekstu ostvarivanja ovog plana?

– Kreditni rejting B1 sa pozitivnim ishodom, koji smo dobili od renomirane svetske agencije „Moody's”, upravo je potvrda svih naših napora da konsolidujemo javne finansije u poslednje tri godine. Ovaj kreditni rejting je jednak rejtingu Republike Srbije, što je i najviše što može da dobije jedna lokalna samouprava. Reakcija bankara i investitora na ovu vest je odlična, i mislim nisam neskroman kada kažem da smo uradili zaista dobar posao. Ovo će svakako uticati na sve naše ambiciozne planove i projekte, i upravo je to dobra osnova da ispunimo sve što imamo u planu.

Rejting je došao posle smanjenja deficita budžeta grada. Koliko je grad sada spreman da iz sopstvenih sredstava finansira uređenje grada?

– Mi smo u protekle tri godine uradili nemoguće. Smanjili smo deficit za više od četiri puta, vratili smo 443 miliona evra duga, a naša javna preduzeća su počela pozitivno da posluju. Sledeće godine nas čeka vraćanje još 72 miliona evra duga i tek na kraju 2017. ćemo moći da kažemo da imamo stabilne finansije. Nastojimo da odredimo realne prioritete, i da sve što uštedimo upravo potrošimo na pravi način. To znači između ostalog i da ima novca za uređenje grada, za širenje pešačke zone, rekonstrukciju trgova i ulica. Na primer, za restauraciju fasada imamo finansijsku pomoć Vlade RS s obzirom na to da je i premijeru Aleksandru Vučiću veoma važno da sve fasade lepo izgledaju, kako bi se Beograd najzad pokazao u najlepšem svetlu.

Kakva je vaša vizija razvoja turističkih potencijala Beograda?

– Mislim da je Beograd grad sa ogromnim turističkim potencijalom, koji do sada nije bio adekvatno iskorišćen. Ljudi u svetu ne znaju šta nudi Beograd, i zato smo mi uložili mnogo napora kako bismo napravili kvalitetne sadržaje za turiste i kako bismo ih privukli u naš grad. Tome će svakako umnogome doprineti i direktan let Beograd–Njujork, s obzirom na to da smo zahvaljujući njemu zauzeli neprikosnoveno mesto u regionu. Broj turista je povećan za 12 odsto od početka ove godine, u odnosu na isti period prošle godine i ima tendenciju rasta. Cilj nam je da sledeće godine privučemo veći broj turista iz Kine, sprovodićemo aktivnu kampanju u toj zemlji, a sve info-table u gradu imaće natpise i na kineskom jeziku.

Koliko bi ovi projekti mogli biti značajni za rast ekonomskog autputa Beograda i kreiranje novih radnih mesta?

– Sve što radimo, od ustupanja besplatnog poslovnog prostora nezaposlenim licima do otvaranja vrata investitorima, upravo ima za cilj otvaranje novih radnih mesta. Ove godine, po prvi put posle nekoliko godina, grad Beograd ima manje od 100.000 nezaposlenih. Najzad je prestao taj negativan trend povećavanja broja nezaposlenih i mislim da će u godinama koje dolaze biti samo bolje. U prilog tome da smo stvorili zdrav privredni ambijent govori i činjenica da nikad nije bilo više aktivnih privrednika u našem gradu, čak 5.000 više nego pre tri godine.