Beograd nastavlja da radi na povećanju urbane mobilnosti

Glavni urbanista Milutin Folić održao je u Starom dvoru prezentaciju programa „Gradovi za pešake – ka energetski odgovornim mestima: osnivanje pešačkih gradova u dunavskoj regiji” u okviru Interregionalnog dunavskog transnacionalnog programa, koji finansira Evropski fond za regionalni razvoj ERDF.

Ovaj projekat pomaže gradovima dunavske regije da smanje emisiju zagađivanja i buke i da postanu bolja mesta za život davanjem većeg značaja ulozi održivih oblika mobilnosti u urbanom mešovitom transportu, a naročito u aktivnim oblicima transporta – kao što je pešačenje i vožnja bicikla.
Partneri na projektu imali su prilike da čuju i o realizovanim projektima, ali i planovima vezanim za urbanu mobilnost koje je predstavio glavni urbanista Grada Beograda.

S obzirom na to da je glavni cilj Dunavskog transnacionalnog programa razvoj koordiniranih politika i aktivnosti u oblasti programa koje će učvrstiti obaveze vezane za strategiju „Evropa 2020.” ka tri dimenzije pametnog, održivog i inkluzivnog razvoja, konzorcijum od 17 partnera iz Slovenije, Mađarske, Slovačke, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Češke Republike, Austrije i Srbije je pokrenuo projekat u trajanju od 30 meseci, čije će aktivnosti upravo doprineti ovom strateškom opredeljenju EU. Projekat je usmeren na tri specifična cilja, a to su smanjenje emisije ugljen-dioksida vezane za transport, poboljšanje integrisanog korišćenja održivih vidova transporta i povećanje bezbednosti gradskih transportnih mreža i pogodnosti za život.

Folić je predstavio projekat „IME – identitet, mobilnost, ekologija”, kao i projekat „Beograd biciklom” i istakao da oba projekta imaju za cilj uspostavljanje nove, ekološki prihvatljive hijerarhije učesnika u saobraćaju. 

– Deo projekta „IME” je i proširenje pešačke zone Knez Mihailove ulice koje obuhvata realizaciju niza projekata razvijanja pešačke zone u centru Beograda. Na ovaj način, grad nastoji da razvija „zelenu mrežu” pešačkih prostora u centru grada kojom bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijenti od šireg značaja za identitet grada. Cilj je smanjenje korišćenja automobila kao prevoznog sredstva i stvaranja zelenijeg, zdravijeg i prijatnijeg mesta za život. Projekat „Beograd biciklom” ima za cilj da bicikl postane prevozno sredstvo i da se biciklom ide na posao, fakultet i obavljaju sve druge dnevne aktivnosti – istakao je Folić.

Prema njegovim rečima, strategija razvoja saobraćaja u Beogradu i projekat „Beograd biciklom” bazirani su na ideji da pešaci i biciklisti, zajedno sa javnim gradskim prevozom, dobiju prioritet u odnosu na vozače automobila. 

– Zato smo već počeli izgradnju infrastrukture, koja podrazumeva postojanje 120 kilometara biciklističkih staza širom Beograda. To smo već započeli povezivanjem Banjice sa Autokomandom i Topčiderom, a trenutno radimo stazu koja će povezati Mirijevo sa Bulevarom despota Stefana, ali i onu koja će „spojiti” Zemun i Brankov most – istakao je gradski urbanista.