Svečanom akademijom obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta na Starom sajmištu

Gradski menadžer Goran Vesić prisustvovao je sinoć, u Spasićevom paviljonu na Starom sajmištu, svečanoj akademiji organizovanoj u znak sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.

Vesić je podsetio da je prekjuče konstituisan nov sastav Skupštine Grada Beograda, a da je njen prošli sastav kao svoju prvu odluku 2014. godine doneo da 10. maj bude proglašen Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Mi smo bili veoma ponosni što je to bila naša prva odluka jer smo tako pokazali da želimo da se trajno sećamo naših komšija Jevreja koji su stradali proganjani od nacista i obeleženi kao narod koji treba da nestane. Već četiri godine obeležavamo 10. maj jer su tada, 1942. godine, nacistički okupatori proglasili Beograd gradom bez Jevreja. Hvala bogu nisu bili u pravu, bilo je onih koji su uspeli da prežive, ali nažalost mnogo njih je stradalo i to upravo na ovom mestu – kazao je Vesić.

Gradski menadžer je podsetio da je pre četiri godine jedna od prvih njegovih poseta bila obilazak sinagoge i naglasio da je jevrejska zajednica tada bila u veoma teškoj situaciji. 

– Dovoljno je reći da smo tražili način kako da se plate struja i ostale komunalije i to je bila sramota ne za ljude koji tamo rade, već za nas koji imamo obavezu da im pomognemo da rade i neguju sećanje, kulturu i tradiciju. Danas je situacija sasvim drugačija i osim simboličnog proglašenja ovog dana, Srbija je prva zemlja u Evropi koja je usvojila zakon kojim je regulisana restitucija porodica žrtava koje su ostale bez naslednika u Holokaustu. Danas jevrejska zajednica ima ugovor sa državom koja aktivno pomaže, imovina se vraća i jevrejska zajednica ponovo postaje deo beogradskog društva. Jevreji su posle Drugog svetskog rata bili skoro nevidljivi, a treba podsetiti da su pre toga stotinama godina bili važan deo našeg društva, kulture i istorije i bilo je vreme da zajednica ponovo zauzme mesto koje joj pripada. Sada ćemo vrlo brzo imati kulturni centar, Grad Beograd će aktivno pomagati njegove programe, baš kao i Republika Srbija i tako ćemo sačuvati sećanje, ali i biti okrenuti budućnosti – kazao je gradski menadžer.

On je naglasio da će Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja podneti Predlog zakona o Starom sajmištu, na kome se godinama unazad zajednički radilo. 

– Očekujemo da ćemo do kraja godine imati usvojen taj zakon i to je posledica velikog rada kada smo rekli da ovo mesto mora biti obeleženo kao mesto sećanja na žrtve. Tada je Grad Beograd prvo raselio Centralnu kulu, popisali smo sve ljude koji se nalaze na ovom prostoru jer ovde postoji i privatna i državna, društvena, opštinska i gradska imovina. Država će izvršiti eksproprijaciju i bićemo spremni da raspišemo međunarodni konkurs za rešenje memorijalnog centra. Zajedno sa jevrejskom i romskom zajednicom postigli smo saglasnost kako će on izgledati, kroz tri nezavisna muzeja koji će činiti jednu celinu, muzej Holokausta, koji će biti sećanje na stradale Jevreje, muzej koji će biti sećanje na stradale Rome i muzej za stradale Srbe. Tako ćemo konačno odužiti dug prema ljudima koji su ovde stradali i tako će biti ispravljena jedna nepravda posle Drugog svetskog rata. Iza takve politike stoji predsednik republike, koji će biti na čelu odbora za izgradnju novog memorijalnog centra, a imamo i počasni međunarodni odbor, na čijem čelu se nalazi Efraim Zurof, koji nam mnogo pomaže da se o Starom sajmištu priča u svetu  – kazao je Goran Vesić.

Vesić je podsetio i da je tokom boravka u Jerusalimu razgovarao o saradnji Jad Vašema i budućeg memorijalnog centra, kada je dogovoreno da Centralna kula bude i obrazovni centar za buduće generacije, gde će se učiti o svim užasima Holokausta kako  se ne bi događali pokušaji revizije koji postoje u savremenom društvu. 

– Verujem da ćemo u narednom periodu završiti memorijalni centar i time će Beograd konačno da se oduži svojim sugrađanima koji su stradali samo zato što su Jevreji, ali i onima koji su posle 10. maja stradali zato što su Srbi, Romi ili antifašisti. Zato, na ovom tužnom mestu gledajmo u budućnost jer ona ima smisla samo ako budemo našli način da ispravimo greške iz prošlosti – rekao je Vesić, podsetivši da je Grad Beograd pre nekoliko dana potpisao ugovor kojim je omogućeno proširenje Jevrejskog groblja, ali i da ono kao kulturno-istorijski spomenik bude zaštićeno i uređeno.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić kazao je da je zločin nad Jevrejima bio apsolutan zločin koji je svoje uzroke imao pre nego što se dogodio. 

– Neko je morao da pošalje neki kamion iz Nemačke, neko da ga isprojektuje, napravi, vozi i pusti gas u taj kamion. To su sve učinili neki ljudi. Ajhman je na suđenju u Izraelu govorio da je on bio samo logistički oficir, i to nas dovodi do pitanja lične odgovornosti svakog od tih pojedinaca koji su učestvovali u tom užasnom zločinu. Ali, zato imamo i druge primere, poput direktora Prve beogradske gimnazije koji je, rizikujući svoj život koji je na kraju i izgubio, spasao jevrejske đake tako šti im je izdavao dokumenta na italijanska imena kako bi mogli da prebegnu. Moju porodicu u Beogradu je spasla nemačka porodica Vagner, naše komšije koji su nas krili u podrumu. Dakle, to je pitanje lične odgovornosti, šta radimo i šta ostavljamo iza nas. Mi svi imamo ličnu odgovornost da se ne zaboravi i ne ponovi, jer zlo živi i zato ne smemo biti pasivni – kazao je Medić, zahvalivši u ime Jevrejske opštine Beograd Goranu Vesiću, na čiju inicijativu je doneta odluka da se današnji dan proglasi za Dan sećanja na žrtve Holokausta na Starom sajmištu.

Akademiji su, između ostalih, prisustvovali savetnik predsednika Vlade Srbije za regionalnu saradnju i odnose s verskim zajednicama Vladimir Božović, predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam, predstavnici ambasada Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Ruske Federacije, Kanade i Francuske, predstavnici Romske nacionalne manjine, verskih zajednica, Gradskog odbora Subnora i drugi ugledni gosti.

Akademija je završena nastupom Srpsko-jevrejskog pevačkog društva „Braća Baruh” i stihovima koje su govorili glumci Nada Blam i Milan Andrejević.