Položeni venci na spomenik na Starom sajmištu

U okviru centralne državne ceremonije povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević položio je danas venac na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu.

Nikodijević je istakao da zločini koji su se dogoditi tokom Drugog svetskog rata ne smeju biti zaboravljeni. 

– Održavamo sećanje na nevine žrtve, ali želimo i da učimo buduće generacije kako se ovakve stvari nikada ne bi ponovile. Zločine Drugog svetkog rata nećemo zaboraviti jer bi to značilo oprost i amnestiju zločinaca – rekao je Nikodijević. 

Izaslanik predsednika Republike Srbije i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević istakao je da je Drugi svetski rat i za jevrejski i za srpski narod bio slavan, ali i tužan. 

– Sa jedne strane, velika pobeda 1945. godine začinjena je najvećim zlodelom koje pamti svet od njegovog postanka. Holokaust, kao simbol stradanja jevrejskog naroda i genocid nad srpskim i romskim narodom pod zlikovačkim režimom Adolfa Hitlera i njegovih saveznika i sledbenika u Evropi, bili su najveća sramota koju je svet dozvolio. Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda. Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanpek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor „Crveni krst” u Nišu, samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava – istakao je Zoran Đorđević, upozorivši da su antisemitizam, etnička i religijska mržnja i dalje prisutni u svetu, te da se civilizovana društva moraju boriti protiv takvih recidiva.

Na komemorativnoj ceremoniji povodom 73. godišnjice oslobođenja logora Aušvic, vence su položili i izaslanik predsednice Narodne skupštine Republike Srbije i potpredsednik skupštine Vladimir Marinković, predstavnici jevrejskih i romskih zajednica, udruženja koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, brojni pripadnici diplomatskog kora, preživeli zatočenici logora smrti i članovi porodica nastradalih.