Vesić: Beograd je veći od svakog pojedinca i zato je naša obaveza da ga učinimo boljim

Politika novog rukovodstva Skupštine Grada Beograda biće nastavak politike koja je sprovođena poslednje četiri godine u Beogradu. Zato će naša politika biti „politika kontinuiteta”, rekao je kandidat za zamenika gradonačelnika Beograda Goran Vesić obraćajući se odbornicima. 

On se osvrnuo na ono što je urađeno u prethodne četiri godine i dodao da će danas građanima biti ponuđen san o Beogradu 21. veka, vizija razvoja grada, ideje o tome kako će naš grad da postane centar ovog dela Evrope i plan kako će Beograd postati bolje mesto za život građana. 

– Siguran sam da će u nekim budućim istorijama Beograda ovaj period biti opisan kao vreme kada se grad konačno spustio na reke. Ta promena pravca u kome se grad razvija, koju su sve vlasti pre nas želele, ali nisu imale ni snage, ni hrabrosti, a ni vizije da je sprovedu, istorijska je pobeda Beograda i najveći uspeh ove gradske vlasti – istakao je Vesić. 

Prema njegovim rečima, Beograd se vekovima razvijao tako što se širio ka periferiji, a posledica takvog razvoja je bila da je gradu trebalo sve više i više novca da urbanizuje novoizgrađene delove. Isti problemi su tada mučili časne predstavnike naroda sa kojima se susrećemo danas – bespravna gradnja, nedostatak infrastrukture, neplanski razvoj.

– Mi smo prva gradska vlast koja ostvaruje vekovni san Beograđana o spuštanju na reke. Zahvaljujući upornosti i zalaganju predsednika Vučića, Beograd dobija velelepni projekat „Beograd na vodi” na preko stotinu hektara savske obale u centru grada. Znaju to i naši protivnici pa se najviše laži širi upravo o ovom projektu. Grad posebno insistira na uređenju javnih površina, pa tako i pre završetka prvih objekata već imamo uređen jedan veliki deo Sava promenade sa pratećim sadržajima. Ovog meseca završavamo novi bulevar u okviru projekta „Beograd na vodi”, koji će nositi ime po Vudrou Vilsonu, a povezaće Karađorđevu ulicu i Bulevar vojvode Mišića. Osim stambenih kula, počela je i izgradnja tržnog centra u okviru Beograda na vodi, koji će biti najveći tržni centar u regionu, kao i izgradnja Kule Beograd, koja će biti najviša zgrada u ovom delu Evrope i koja će postati simbol naše prestonice. Usput, kada smo kod Karađorđeve ulice, 20. juna biće otvoren tender za rekonstrukciju ove ulice, od Brankovog mosta do Beogradske tvrđave. Građani koji prolaze Bulevarom vojvode Bojovića mogli su da vide da je pasarela koja povezuje Beogradsku tvrđavu i Savski kej već postavljena, a u punoj funkciji će biti na proleće sledeće godine. Što se tiče gondole koja će povezati Ušće sa Beogradskom tvrđavom, njena izgradnja počinje do kraja ove godine – najavio je Goran Vesić.

On je precizirao da su pored Beograda na vodi skoro svi veliki novi projekti našeg grada na rekama. 

– Tu pre svega mislim na Blok 18, koji se nalazi tačno preko puta Beograda na vodi, zatim na veliki stambeno-poslovni kompleks u Makiškom polju na Savi, na projekte kao što su bivši Beko, Luka Beograd i marina Dorćol, koja odlukom Vlade Srbije postaje Naučno-istraživački centar „Nikola Tesla”, na Višnjičko polje, kao i na levu obalu Dunava, od Pupinovog do Pančevačkog mosta – takozvani „Treći Beograd” – rekao je Vesić.

On je naglasio da je razlog onih koji napadaju ovaj projekat upravo to što je njegov razvoj mera njihove nesposobnosti. 

Problem je, kako je istakao, što osim lepih planova nisu uspeli da ostvare ništa od toga. Ni kamen da pomere iz Savskog amfitetatra, a ne sve one vagone, šine i šut, kao ni da nađu investitora koji bi doneo jedan evro, a ne 3,5 milijardi evra. 

– Naša druga velika pobeda je da smo pokazali i dokazali da Beograd nije samo na Terazijama, Dedinju ili Vračaru. Za nas je Beograd i Padinska Skela i Besni Fok i Jabučki rit i Đurinci i Progar i Kaluđerica i Ugrinovci i Ripanj i Stepojevac i Sremčica i Draževac i Skela. Mi smo prva uprava koja zaista na jednak način tretira centar grada i najudaljenije selo u Beogradu. Naša politika je da se u narednim decenijama na čitavoj terititoriji Beograda izgradi nedostajuća infrastruktura – rekao je Vesić.

On je podsetio da je Skupština Grada Beograda usvojila Strateški plan razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema na široj teritoriji grada Beograda do 2025. godine, na osnovu kojeg bi ceo grad trebalo da bude pokriven vodovodnom i kanalizacionom mrežom. U skladu sa Generalnim rešenjem koncepta beogradskog kanalizacionog sistema, u dugoročnom planu je izgradnja pet postrojenja za preradu otpadnih voda i to Veliko Selo, Krnjača, Batajnica, Ostružnica i Vinča – najaio je Vesić.

On je ove činjenice potkrepio podacima prema kojima je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda uložila u prigradske opštine od 2008. do 2013. godine malo više od milion evra svake godine, a od 2014. do 2017. godine skoro 4,8 miliona evra svake godine. 

Vesić je posebno naglasio da je sledeća pobeda ove gradske vlasti to što je Beograd postao grad kranova. 

 – Grad Beograd je u periodu od 2010. do 2013. godine izdao ukupno 1.977 lokacijskih dozvola i 309 građevinskih dozvola. Ukupna površina za izgradnju na osnovu izdatih građevinskih dozvola iznosila je 793.780 kvadrata ili nešto manje od 200 hiljada kvadrata godišnje.  U periodu od 2014. godine do 15. decembra 2017. godine, Grad Beograd je izdao ukupno 2.443 lokacijska uslova i 644 građevinske dozvole. Ukupna površina za izgradnju na osnovu izdatih građevinskih dozvola iznosi 2.572.391 metar kvadratni. Prošla, 2017. godina je bila posebno značajna, jer smo izdali dozvola za oko milion kvadrata, što je bilo nezamislivo pre samo nekoliko godina. U prvih pet meseci 2018. godine izdali smo 371 lokacijski uslov i 91 građevinsku dozvolu. Do kraja ovog meseca izdaćemo dozvole za preko 500 hiljada kvadrata – precizirao je Vesić.

On je posebno istakao da je od 2010. do 2013. godine obračunata naknada za građevinsko zemljište za nešto preko milion kvadrata. U periodu od 2013. do 2017. godine obračunata su naknada i doprinosi za 2,1 milion kvadrata. Tako je Beograd postao grad kranova. 

– Ako tome dodamo da smo zatekli tri infrastrukturna gradilišta, a da ih danas ima samo u Direkciji preko 70, jasno je u čemu je razlika. Da bi se ovo ostvarilo, u protkle četiri godine ova skupština je usvojila 180 planova detaljne regulacije, što je četiri puta više nego u istom prethodnom periodu, čime je grad sa 33 odsto došao do 60 odsto teritorije pokrivene planovima – naglasilo je Vesić, dodavši da će se u naredne četiri godine pokriti do 90 odsto teritorije Beograda usvajanjem 200 planova.

Paralelno sa time uvešće se nulta tolerancija za divlju gradnju, čije suzbijanje će očuvati naš grad, omogućiti mnogo veći priliv sredstava u budžet, izgradnju infrastrukture – ulica, kanalizacije, vodovoda, parkinga, škola, obdaništa, parkova, igrališta za decu, ali i osigurati da se grade bezbedni objekti prema svim propisima i standardima za one koji u njima budu živeli. Radimo sa Vladom Republike Srbije na usvajanju paketa mera u cilju suzbijanja bespravne gradnje i kažnjavanja ljudi koji to čine. 

– Postavili smo osnov za razvoj grada usvajanjem dva najvažnija strateška dokumenta – Strategije razvoja grada i novog Generalnog urbanističkog plana do 2021. Kroz ova dva dokumenta postavljene su glavne smernice daljeg urbanog razvoja, a to su izmeštanje industrijskih zona iz centra grada, spuštanje Beograda na reke, okretanje ekološki prihvatljivoj hijerarhiji u saobraćaju kojom prioritet dajemo pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu, a ne kao što je to do sada bila praksa – automobilu. Najznačajniji je najavljeni početak izgradnje metroa – rekao je Vesić, dodavši da je „Beograd na vodi” prvi u nizu projekata koji prati ove strateške odrednice, a za njim će slediti Ada Huja, Luka Beograd, Brodogradilište, Blok 18, Makiško polje, industrija Beko, marina Dorćol, područje oko Hipodroma. 

Vesić je naglasio da će se, kako bi se grad rasteretio nepotrebnog tranzitnog saobraćaja, izgraditi i tri prstenaste saobraćajnice oko grada, kao i dva mosta i dva tunela. 

– Obilaznica, odnosno spoljni prsten oko grada biće u potpunosti završen do Bubanj potoka, čime će grad biti rasterećen od vozila koja nemaju za cilj Beograd; Srednji prsten, Unutrašnji magistralni poluprsten, Topčiderski tunel, Novi savski most, Gradski tunel – u nastavku ovog mosta povezaće se savski i dunavski amfiteatar, čime će tranzitni saobraćaj u centru grada biti smanjen za čak 14 odsto, zagađenje vazduha za 10 odsto, a put će biti kraći za osam odsto, novi most preko Ade Huje – rekao je Vesić.

On je naglasio da će najvažniji projekat gradske vlasti u ovom mandatu biti metro, da će se graditi dve linije metroa, čija će ukupna dužina biti 42 kilometra i četiri linije „BG voza”, dužine 73 kilometra. 

– Čeka nas veliki posao kako bi sve bilo spremno da do kraja 2020. godine počnemo sa izgradnjom prve linije metroa. Ovom poslu smo veoma posvećeni svi, od predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije pa do grada i naših francuskih partnera. Izgradnja metroa nije samo beogradski, već je u pitanju nacionalni projekat, koji će većim delom i biti finansiran od Vlade Republike Srbije – rekao je Vesić.

On je dodao je je velika pobeda i to što Beograd postaje human grad po meri čoveka. 

– Za četiri godine uredili smo oko 20 hiljada kvadrata pešačkih zona, što je najviše u Evropi. Posadili preko stotinu novih sadnica u pešačkoj zoni, od ukupno 4.800 stabala koliko je ove godine posađeno u Beogradu, dok je u poslednje tri godine posađeno 17 hiljada stabala. Trenutno je 15 odsto Beograda pod šumom, a naš cilj je da u narednih deset godina dođemo do 30 odsto. Oslobađamo uzurpirane javne prostore od privremenih objekata, pa smo tako ove godine oslobodili desnu stranu Bulevara oslobođenja iz pravca Slavije, prostor između Slavije, Nemanjine, Kralja Milana i Kralja Milutina, gde niče novi park, prostor kod Kalenić pijace između Viške i Kursuline, desnu stranu Ruzveltove iz pravca Vukov spomenik, prostor u 27. marta pored Skupštine Grada Beograda, plato ispred Doma omladine... Beograd će ove godine dobiti uređen Trg Politike, posvećen velikim novinarima koji su stvarali „Politiku” i srpsko novinarstvo, trg ispred Beogradskog dramskog pozorišta, uređen Bezistan, kao i Spasićev pasaž – kazao je Vesić.

Prema njegovim rečima, prošle godine je uređeno 107 fasada u centru Beograda, a ove godine planirano je 190 fasada, od kojih će 70 fasada biti u centru Zemuna. 

– Za četiri godine uradili smo 71 novo dečije igralište, 28 teretana na otvorenom, 21 skver i urbani džep, 26 sportskih terena i pet zona za kućne ljubimce. Samo u prošloj godini naši građani su dobili 17 novih dečijih igrališta, sedam sportskih terena, šest fitnes igrališta, tri parka za pse i tri platoa. Nismo zaboravili ni velike parkove poput Pionirskog parka, Ušća i Gradskog parka u Zemunu. U proteklom periodu uređeni su Cvetni trg, Slavija, Obilićev venac sa okolnim ulicama, pešačka zona Zemuna, park Ušće, Sava promenada, ali i čitav niz manjih i većih urbanih džepova – skver Mome Kapora, skver kod Stare Hercegovine, plato Milana Mladenovića, Devojački park, okolina Kalenić pijace i mnogi drugi gradski javni prostori – naveo je Vesić.

On je najavio da najznačajniji javni prostori koji će biti uređeni u našem narednom mandatu kao što su Trg republike, Studentski trg, Vasina i Topličin venac, Savska ulica sa Trgom Stefana Nemanje, Ulica kneza Miloša, Terazijska terasa, park Ušće, Sava promenada.

 Prema Vesićevim rečima, Beograd je grad koji je doneo odluku da biciklističke staze moraju da se izgrade u svim ulicama prvog prioriteta, ali  Beograd će u naredne dve godine nabaviti 200 novih autobusa, 20 minibusa i 80 E-busa. 

– U narednom periodu jedan od prioriteta biće i rešenje problema buke i prvi korak će biti da na nekoj od narednih sednica Skupštine grada usvojimo novu odluku o kućnom redu. Sledi odluka koja će definisati kakvu vrstu zaštite od buke moraju da imaju objekti koji emituju muziku posle radnog vremena, pa pod kojim uslovima može da se toči alkohol posle ponoći, a na kraju rešavanje problema prisustva maloletnika u lokalima u kojima se toči alkohol posle radnog vremena – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, sledeća velika pobeda je što Beograd postaje grad kulture koji gaji sećanje na svoju tradiciju i istoriju. 

– Beograd je ove godine ponovo dobio Muzej savremene umetnosti koji je bio zatvoren deset godina. Ostaće zapamćeno u istoriji da je Aleksandar Vučić bio prvi srpski premijer koji je u svoj program stavio obavezu da otvori Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej. I uspeo je. Muzej savremene umetnosti je otvoren, a Narodni muzej će biti gotov do aprila naredne godine, tako da će prva izložba biti u junu naredne godine – rekao je Vesić, dodavši da će biti upamćeno da se grad u poslednje tri godine odužio mnogim velikim ljudima koji su bili važan deo našeg društva. 

– Spomenike su dobili Borislav Pekić i Milutin Milanković, Momo Kapor je dobio skver i ulicu, Nikolaj Krasnov svoju ulicu, Karl Malden će dobiti ploču na Kinoteci, kralj Aleksandar svoju obalu, a spomenike treba da dobiju Stefan Nemanja, Zoran Đinđić i Vasko Popa. Istrajno radimo na negovanju kulture sećanja i meni je to lično važno, jer grad mora da se oduži mnogim divnim ljudima koji su ovde živeli, koji su stvarali naš Beograd i učinili ga velikim i slavnim kakav jeste – istakao je Vesić.

On je posebno istakao da je jedna od navažnijih pobeda što je u Beogradu sve više radnih mesta, dodavši da je krajem 2013. godine u Beogradu bilo oko 110 hiljada nezaposlenih lica, a juče je broj nezaposlenih bio 81.998.  

Vesić je naveo da je ova gradska vlast, zajedno sa Beogradskim univerzitetom i Vladom Srbije, stavila u funkciju Naučno-tehnološki park. Od nekadašnje „zgrade duhova” postao je „fabrika ideja” gde trenutno posluju 54 kompanije sa oko 560 IT inženjera.

Pored toga, u sistem grada uključeno je 270 privatnih vrtića u kojima na subvenciji Grada Beograda trenutno boravi oko 14.150 dece. Trenutno je na listi čekanja oko 3.500 dece, što je značajno smanjenje u odnosu na stanje koje smo zatekli kada je na listi čekanja bilo oko 10 hiljada dece. 

Još jedna pobeda, kako je rekao Vesić, jeste poverenje najstarijih sugrađana, jer se zrelost jednog evropskog društva ogleda u tome koliko se vodi računa o najstarijim i najmlađim sugrađanima, kao i o manjinama. 

– Pokrenuli smo veliki gradski projekat „Senior kartica”, kojim smo obezbedili popuste za naše najstarije sugrađane, otvoreno je devet novih klubova za penzionere i to na četiri opštine koje do sada nikada nisu imale klubove za druženje penzionera – rekao je Vesić, dodavši da je tokom 2018. godine u planu otvaranje još dva kluba za stara lica, tako da će ih ukupno imati 30 na teritoriji grada Beograda. 

 On je istakao da je Grad Beograd zajedno sa Evropskom unijom u periodu od 2014. do 2018. godine stambeno zbrinuo 237 romskih porodica, odnosno 1.073 lica. Sve te porodice danas žive u stanovima i renoviranim seoskim kućama, a ne u limenim kontejnerima koji su za prethodnu vlast bile „pristojan smeštaj”. 

Posebno važan rezultat je što je ukupan dug Grada Beograda na dan 31. decembra 2013. godine iznosio 1,18 milijardi evra, a taj dug, pored javnog duga i pripadajućih kamata sa pratećim troškovima, čine i obaveze svih gradskih opština, kao i obaveze svih javnih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća, a rezultat odgovornog poslovanja Grada Beograda je smanjenje ukupnog duga koji u 2017. godini iznosi 547,7 miliona evra.

Goran Vesić je naglasio da Beograd nije plen kako ga neki doživljavaju. 

– Beograd je veći od svakog pojedinca i naša je obaveza da svako od nas učini sve što je u njegovoj moći da doprinese večnoj slavi Beograda, a ne svojoj slavi, jer ona ne postoji. Postoji samo Beograd. Da bi se vodio Beograd, Beograd mora da se voli. Beograd morate da volite da biste znali da ga razvijate, jer svaki deo grada ima svoju priču i istoriju. A Beograd, koliko god bio moćan i veliki, bez svoje istorije ne postoji. To je najlepše opisao Momo Kapor rečima: „Beograd nije u Beogradu, jer Beograd u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari”. Beograd ima svoje snove i počeo je da ih ostvaruje. Iza nas su hiljade godina naše istorije, a ispred nas večnost. Nama je pripala čast da budemo mali deo njegove večnosti da ga učinimo boljim. Pre svega za ljude – rekao je na kraju Goran Vesić u svom obraćanju odbornicima.