Radojičić: Visoka tehnologija kao odgovor na izazove budućnosti

Moja vizija Beograda je da nastavimo velike infrastrukturne projekte i ubrzani razvoj grada, ali sa sve većim naglaskom na zelena i pametna rešenja u razvoju naše prestonice, istakao je gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić na stručnom skupu povodom predstavljanja rezultata primene projekta „Alati za pametno upravljanje gradom – Tehnologijom ka održivoj budućnosti”. 

Prezentaciji je prisustvovao glavni gradski urbanista Milutin Folić, dok su se prisutnima obratili generalni direktor „Simens d.o.o. Beograd” Udo Ajhlinger i Tijago Barijera, direktor za IT aplikacije za gradove iz Londona.

Radojičić je izrazio zadovoljstvo što „Simens” želi da sarađuje sa Beogradom i što ima predloge rešenja za izazov sa kojim se suočavaju velike urbane sredine kakav je emisija štetnih gasova i efekat staklene bašte. 

– Zato sam potpisao Sporazum gradonačelnika za klimu i energiju, čime je Beograd pristupio evropskoj porodici gradova koji se bore da za 40 procenata smanje emisiju štetnih gasova u vazduhu do 2030. godine. U toku je izrada dva strateška dokumenta kojima ćemo krenuti u realizaciju ovog plana, ali i izradu kandidature za Zelenu prestonicu Evrope – istakao je Radojičić.

On je dodao da je cilj da se unapredi kvalitet života Beograđana upotrebom savremene tehnologije za efikasnije funkcionisanje Uprave grada i gradskog komunalnog sistema. Ekološka gradnja, energetska efikasnost i ozelenjavanje grada će, kako je istakao,  učiniti Beograd zdravim gradom poželjnim za život.

– Od prezetnacije očekujem da nam da sliku kako primenom savremenih tehnologija možemo da smanjimo nivo emisije ugljen-dioksida. Ovo je posebno važno ako imamo u vidu da se očekuje da će u narednih 15 godina broj stanovnika Beograda biti uvećan za 250.000. Upotrebom vaših alata možemo da izvršimo detaljno strateško planiranje svoje infrastrukture, uz praćenje uticaja na ekonomiju grada i životnu sredinu. Trenutno imamo situaciju u kojoj se veliki broj ljudi u gradu vozi sopstvenim autom u kome je samo jedan putnik. To je ekološki neefikasno i povećava gradske gužve. Želimo da stvorimo uslove da građanima bude znatno povoljnije, brže i udobnije da putuju gradskim prevozom. To je važno kako bismo podsticali energetsku efikasnost, postojeće resurse što bolje iskoristili, smanjili vreme putovanja, podsticali građane da koriste GSP umesto sopstvenih vozila i kako bismo razvili human i ekološki pristup saobraćaju. Cilj nam je da promenimo saobraćajnu hijerarhiju i da biciklisti i pešaci budu dominantni – istakao je gradonačelnik.

Prema njegovim rečima, trenutno su potrebe u putničkom saobraćaju u gradu oko sedam miliona kilometara godišnje, a očekuje se da će do 2033. biti oko 11 miliona kilometara godišnje. 

– Zato verujem da ćete nam pomoći da se približimo našem cilju, a to je kandidovanje Beograda za Zelenu prestonicu Evrope. Imam velika očekivanja, ali verujem da su ostvariva, jer su Beograd i „Simens” dugogodišnji partneri i iza nas je tradicija dobrih rezultata. Verujem i da zajedno možemo da ostvarimo lepši, zeleniji, zdraviji i pametniji Beograd za sve naše građane – istakao je Radojičić.

Generalni direktor „Simens d.o.o. Beograd” izrazio je zadovoljstvo što se od potpisivanja Memoranduma o razumevanju pre tri godine dosta odmaklo na putu pravljenja strategije za pametno upravljanje gradom.

Do sada su, prema njegovim rečima, 42 grada u svetu, među kojima je i Beograd deo projekta „Alati za pametno upravljanje gradom”. On je ukazao da Beograd, koji očekuje povećanje broja stanovnika za 250.000 u narednih 15 godina, mora da postavi kamen temeljac i preduzme dobre poteze u pogledu efikasnijeg i manje štetnog transporta pametnih gradova.

Direktor za IT aplikacije za gradove iz Londona Tijago Barijera je tokom prezentacije istakao da je cilj da se uz pomoć modernih tehnologija postigne što veća energetska efikasnost i smanji emitovanje štetnih čestica u životnu sredinu koje doprinose stvaranju efekta staklene bašte. 

– Kako bi se to postiglo, potrebno je, pre svega, da se smanji broj automobila na ulicama Beograda, kao i da se poveća procenat stanovnika koji koriste javni prevoz, bicikle i vozila na eko-goriva. Takođe, da broj autobusa gradskog prevoza na električni pogon dostigne 50 odsto od ukupnog kapaciteta, te da se poveća broj linija tramvaja sa postojećih 11 na 16, kao i da se, što je više moguće, transportni saobraćaj prebaci na beogradske reke – zaključio je Barijera.