Vesić: Prihodi javnih preduzeća 28 odsto veća u odnosu na 2013. godinu

Odbornici su na današnoj sednici usvojili Predlog rešenja o davanju saglasnosti na rebalans III programa poslovanja za 2018. godinu JKP GSP Beograd, kao i Predloge rešenja o davanju saglasnosti na programe poslovanja za gradska javna preduzeća za 2019. godinu. 

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da će javna preduzeća imati ukupan prihod za 2019. godinu 5,6 milijardi dinara, što je za 100 miliona dinara više nego u 2018. godini. 

–Time nastavljamo da javna preduzeća budu značajan činilac na prihodnoj strani budžeta. Takođe prihodi javnih preduzeća su za oko 28 odsto veća u odnosu na 2013. godinu, dok je dobit veća od 1.000 odsto, što govori u prilog nenamenskom trošenju novca prethodne gradske vlasti. Prosto je nemoguće da imate povećanje od 28 odsto prihoda, a da ta dobit prelazi više od 1.000 odsto – ukazao je Vesić. 

On je istakao da se sada investira neuporedivo više u javna preduzeća nego 2013. godine. Na primer, prema njegovim rečima, u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji 2012. godine nije kupljeno ni jedno vozilo, dok će uskoro biti kupljeno 53 vozila i čime će potpuno biti obnovljen vozni park tog preduzeća. 

Takođe investira se u 50 kilometara nove vodovodne i kanalizacione mreže, dok se u poslednje dve godine održava evropski standard obnove od dva odsto vodovodne i kanalizacione mreže na godišnjem nivou. 

–Sve smo ovo uradili bez dodatnog zaduživanja preduzeća, kako bi ona domaćinski poslovala. Što se tiče GSP-a, ono jeste najproblematičnije preduzeće čiji predviđeni gubitak za narednu godinu iznosi 2,9 milijardi, ali radićemo na povećanju prihoda od prodaje karata. Sva ostala preduzeća, osim Sava centra i GSP – a posluju sa dobitkom – ukazao je zamenik gradonačelnik. 

On je rekao da je Grad Beograd ove godine dodatno sa milijardu i po dinara pokrio gubitke GSP Beograd i prvi put se taj novac, kako je istakao, upisuje u osnivački kapital preduzeća, čime se prekida sa praksom davanja subvencija tom preduzeću. 

–GSP će morati da se transformiše, jer građani imaju pravo da za plaćenu kartu dobiju uslugu kakvu i zaslužuju. Na primer, predavanjem pet-ambalaže reciklažnim ostrvima dobijaće se kredit na bus-plus kartici i to dvostruko veći od vrednosti ambalaže. Na taj način ćemo stimulisati građane da prikupljaju pet-ambalažu i davati veći bonus nego što bi dobili prodajom ambalaže. To se radi u Istanbulu i odlična je ideja. Ove godine ćemo dati 20 milijardi dinara za funkcionisanje gradskog prevoza., odnosno oko 170 milona evra. Gradski prevoz nigde nije profitabilan, ni u Beču, Berlinu i Londonu. Ipak, 20 milijardi dinara je jednostavno previše i kada bismo polovinu tog novca upotrebili za gradnju novih obrazovnih ili predškolskih ustanova, mogli bismo da napravimo 50 škola i vrtića. Grad Beograd je opštinama naložio da počnu da kupuju bus-plus karetice za zaposlene, čime je u sistem bus-plusa „ušlo“ nekoliko hiljada ljudi. Istrajaćemo na tome, jer samo od tog novca možemo da kupimo jedan zglobni i dva solo-autobusa. Ukoliko građani ne kupuju karte, Grad mora da izdvaja novac iz budžeta i zbog toga ostaje manje sredstava za nove vrtiće, za infrastrukturu, vodovod.... Imamo kvalitetno rukovodstvo i kadar u JKP „GSP Beograd“, Sekretrijat za javni prevoz koji je vrlo aktivan i mislim da ćemo svi zajedno pronaći rešenje za normalno funkcinisanje gradskog prevoza. U ugovore sa privatnim prevoznicima bi trebalo da se stavi i obaveza postojanja brojača putnika, koji su veoma važni jer nam govore gde nam je potrebno više, a gde manje autobusa. Sistem linija napravljen je pre oko 25 godina, dodavane su nove, ali se niko nije ozbiljnije pozabavio dubljom analizom. To nas očekuje u narednom periodu i sa Sekretarijatom za javni prevoz trenutno radimo analizu razvitka javnog prevoza u narednih dvadesetak godina. Šta nam je potrebno, koliko ćemo kupovati električnih autobusa, gde će sve postojati tramvajska mreža, šta će biti kada metro bude izgrađen, sve su to veoma važna pitanja. Naša ideja je da se kupuje što više električnih autobusa. Svakih 100 kilometara koje pređe vozilo privatnog prevoznika u sistemu gradskog prevoznika, grad Beograd plaća oko 59 evra, dok je taj trošak kod električnih autobusa svega sedam evra. Električni autobus je dvostruko skuplji od standardnog, ali se isplati već u četvrtoj godini. Gradu se isplati i da stimuliše privatnog prevoznika da kupuju električne autobuse. Na taj način smanjujemo troškove i doprinosimo zaštiti životne sredine. Privatni prevoznici su uvedeni u gradski prevoz krajem devedesetih godina, dok mi danas samo uvodimo red. Autobusi u vlasništvu grada i privatnih prevoznika moraju biti standardizovani i jednako kvalitetni. Pre oko godinu dana doneli smo odluku kojom je i prevoz rekom, odnosno vodom, deo javnog prevozas i nadam se da ćemo razviti javno-privatno partnerstvo i po tom pitanju.  Kada je taksi prevoz u pitanju, intenzivno sarađujemo sa taksistimam koji su takođe deo javnog prevoza. Radimo zajedno sa njima poboljšanju  uslova za njihovo poslovanje. Želimo da sva taksi vozila budu iste boje, da taksimetri pripadaju gradu kako bismo bili upućeni ko i po kojoj tarifi kada vozi. Takođe na taj način povećavamo i njihovu bezbednost jer bismo u svakom trenutku znali gde se nalaze u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti. Beograd je veliki grad i sistem javnog prevoza je vrlo komplikovan. Ipak, kada sve bude uređeno na pravi način i odgovorno ćemo raditi na tome – ukazao je Vesić. 

On je najavio da će određena javna preduzeća izaći i na tržište i time dodatno povećati prihode tih preduzeća, poput Infostana ili Gradske čistoće. Vesić je ukazao da ne postoji grad koji ima niže cene komunalnih usluga u regionu, istakavši da su usluge Gradskog stambenog duplo niže nego u Sarajevu, kao i da ne postoji privatno preduzeće koje bi na tržištu održavalo stambene zajednice po ovoj ceni 

Odbornici Grada Beograda su usvojili Predloge rešenja o davanju saglasnosti na odluku o raspodeli neto dobiti iz 2017. godine JKP Beograd put i Predlog odluke o povećanju osnovnog kapitala JKP GSP Beograd.