Radojičić odao počast žrtvama Holokausta

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić prisustvovao je danas centralnoj državnoj ceremoniji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, koju je predvodio izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Pored gradonačelnika Radojičića, vence na Spomenik žrtvama Holokausta u Drugom svetskom ratu, u neposrednoj blizini nekadašnjeg logora na Starom sajmištu, položili su, između ostalih, ambasadori SAD i Izraela Kajl Skat i Ilona Fišer Kam, šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Jevrejske opštine Beograd, SUBNOR-a, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, potomci žrtava...

Ministar Đorđević rekao je da je cilj današnjeg skupa da se dostojanstveno oda počast žrtvama Holokausta i podsetio da je šest miliona Jevreja na najsuroviji način opljačkano, ponižavano, mučeno i ubijeno u nekom od koncentracionih logora.

– Odgovornost prema žrtvama kojima se danas klanjamo obavezuje nas da taj sraman period istorije Evrope ne posmatramo kao štivo koje je potrebno površno memorisati, već da uvek i iznova promišljamo o pojavama i propustima u evropskoj civilizaciji koji su mu prethodili i omogućili da se u mračnim okolnostima dogodi ovaj monstruozni zločin. Sudbina koju su nacisti namenili Srbima i Jevrejima sa ovih prostora bila je vrlo slična. Paralelno sa pokušajima zatiranja jevrejskog prisustva u Evropi, srpski narod u takozvanoj NDH je doživeo genocid. Upravo zbog nepojmljivo velikog obima zločina počinjenog nad Jevrejima, kao i Srbima u NDH, danas smo u obavezi da razumemo sve činioce koji su ih uzrokovali kako bismo otklonili i najmanju mogućnost da se nešto slično na tlu Evrope ponovo dogodi u budućnosti – istakao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije neće odstupati od jasnog pravca delovanja, koji podrazumeva miroljubivu politiku, politiku stabilnosti, ekonomskog razvitka i kompromisa, kada je reč o otvorenim pitanjima između Srbije i njenih suseda sa kojima deli evropsku perspektivu.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Opredeljuući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic, najozloglašeniji logor u Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalne opasnosti od rasne, verske ili nacionalne mržnje zasnovane na predrasudama.