Radojičić: Pametni gradovi omogućavaju bolji i jednostavniji život sugrađana

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić govorio je danas na seminaru „Pametni gradovi – iskustva Finske”, koji je organizovala ambasada ove zemlje u saradnji sa NALED-om za predstavnike gradova širom Srbije, poslovne zajednice i državne institucije. Na seminaru su predstavljena iskustva finskih pametnih gradova koji teže da stvore održivu i ekološku infrastrukturu i rešenja koja će na najbolji način zadovoljiti potrebe građana, kao i mogućnosti da ta iskustva pomognu institucijama i kompanijama u Srbiji da dalje razvijaju i primenjuju rešenja pametnih gradova.

Gradonačelnik je tom prilikom pohvalio Finsku, navodeći da ova država prednjači u oblasti pametnih gradova.

– Sve nas koji govorimo o pametnim gradovima, koji verujemo u njih i koji im težimo, povezuje želja da život naših sugrađana učinimo boljim, jednostavnijim, funkcionalnijim i da što bolje koristimo resurse koje imamo, ostvarujemo uštede, da brže rešavamo komunalne probleme i da imamo što bolju komunikaciju sa građanima. Na putu ka tom cilju koristimo pametne tehnologije, uvodimo inovacije, poštujemo ekološke principe. Tako je i u Beogradu. Potrebu za promenama kakve ovaj koncept donosi potvrdile su prognoze da će u narednih 15 godina Beograđana biti za oko 250.000 više nego danas. Moramo da na vreme pripremimo i organizujemo naš grad kako bi mogao da odgovori na izazove gradova koji rastu, od saobraćajnih gužvi, komunalnih probema do unapređenja komunikacije sa Upravom – rekao je Radojičić.

On je dodao da je Beograd počeo sa pripremama i planiranjem čiji će se rezultati osetiti u godinama koje slede. Pojedini projekti su u pilot fazi ili se primenjuju u određenom delu grada, a istovremeno ostvaren je i konkretan napredak, pogotovo u oblasti saobraćaja i komunikacije sa građanima.

– Saobraćaj je jedan od najvećih izazova u Beogradu. NJegovom rešavanju pristupamo humano i ekološki, želeći da skratimo vreme putovanja, bolje koristimo postojeće resurse i podstičemo građane da koriste javni gradski prevoz umesto sopstvenog vozila. Radimo i na uvođenju sistema za adaptibilno upravljanje saobraćajem svetlosnom signalizacijom. Reč je o trogodišnjem projektu, a realizacija prvih raskrsnica i centralnog serverskog sistema u Centru za upravljanje očekuje se krajem godine – istakao je Radojičić.

Kao sledeći izazov, naveo je javni prevoz i istakao da nam iskustva Helsinkija mogu pomoći.

U pametnim gradovima, komunikacija građana i uprave je brza, jednostavna i moguća putem različitih kanala, naveo je gradonačelnik. U prethodnom periodu, razvijen je softver Beogradskog pozivnog centra koji godišnje ostvari oko 150.000 telefonskih i oko 40.000 elektronskih komunikacija. Uz sve to, servira se i oko 20.000 komunalnih vesti godišnje, a u skladu sa kapacitetima službi nastoji se da se svaki problem reši najbrže moguće.

Značajni su pomaci i u oblastima zaštite životne sredine, ali i pored toga gradonačelnik ocenjuje da u ovoj oblasti ima i dosta prostora za napredak. Kao pozitivan primer, naveo je projekat pametnog parkiranja koji je započet sa ciljem da se vozačima pruže brže informacije o najbližim slobodnim parking mestima. Postavljene su info-table koje pokazuju broj slobodnih mesta u garažama u blizini. Time se vozačima smanjuje vreme koje bi trošili na traženje parking mesta, a istovremeno se znatno smanjuje emisija ugljen-dioksida.

– Po pitanju otpada, na malom broju kontejnera imamo primenu „smart” koncepta, odnosno praćenje popunjenosti kontejnera. U ovom trenutku, reč je o oko 200 kontejnera, a u planu je da ih u budućem periodu bude znatno više, kao i da se rute JKP „Gradska čistoća” optimizuju prema tome – ukazao je gradonačelnik.

On je rekao da se za razvoj pametnog grada, po meri građana, ne sme sva pažnja usmeriti samo na uvođenje tehnologije, senzora i interneta.

– Važno je i da učimo od drugih i da njihove modele prilagođavamo specifičnostima našeg grada. Zbog toga mi je posebno drago što su naši gosti u Beogradu veliki finski stručnjaci i ljudi iz najvažnijih finskih organizacija, agencija i kompanija u ovoj oblasti. Helsinki je jedan od najpametnijih gradova na svetu. Otvoreni smo za saradnju sa vama i svaki savet koji imate za nas je dobrodošao – poručio je gradonačelnik Radojičić.

Ambasador Finske Perti Ikonen naveo je da Helsinki ima ambiciozne ciljeve da postane najfunkcionalniji grad na svetu i karbon neutralan do 2035. godine, a rešenja pametnih gradova će doprineti ovom cilju.

– Verujem da iskustva Finske mogu da pomognu srpskim institucijama i kompanijama da razmišljaju više o razvoju koncepta pametnih gradova i da podstaknu na bržu implementaciju ovih rešenja. Na ovaj način se može uticati na unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, kao i na konkurentnost u budućnosti – rekao je ambasador Perti Ikonen.

Predsednik Saveza za e-upravu NALED-a Željko Tomić precizirao je da danas u svetu više od pedeset odsto populacije živi u gradovima, a taj broj se iz godine u godinu dramatično povećava.

– Uz to ide i veliki problem rešavanja osnovnih pitanja funkcionisanja gradova. Primena novih tehnologija nije stvar modernizma nego nasušna potreba – rekao je Tomić.

On je ocenio da se samo na ovaj način mogu naći rešenja za nagomilane saobraćajne i energetske probleme, kao i za pitanja zaštite životne sredine. Finska je lider u svemu ovome i zato, dodao je Tomić, treba učiti od najboljih. NALED ujedinjuje one koji treba da primene savremene tehnologije i kompanije koje inteligentnim rešenjima daju doprinos čitavom tom poslu.