Radojičić za „Alo”: Zajedno protiv ambrozije

Mnogi Beograđani ne znaju kako ambrozija izgleda i koliko je opasna po zdravlje. Prema procenama, oko 30 odsto žitelja prestonice alergično je na ovu korovsku biljku zbog čega je gradonačelnik Zoran Radojičić na početku svog mandata obećao da će se ozbiljno baviti njenim suzbijanjem.
Kakvi su rezultati borbe s ambrozijom i koliko je važna pomoć zajednice, za „Alo” govori prvi čovek Beograda.

Kako vidite problem ambrozije kao lekar, a kako kao gradonačelnik? 

Kao lekar znam koliko ozbiljne zdravstvene probleme može izazvati. Pojedini sugrađani budu sprečeni da rade i do mesec i po dana. Kako, prema procenama, čak oko 30 odsto Beograđana ima alergiju na ambroziju, jasno je da je reč o problemu s kojim se kao gradonačelnik moram suočiti. Zato na nedeljnom nivou pratim situaciju, redovno se sastajem sa saradnicima i proveravam stanje na terenu. 

Šta Grad Beograd preduzima kako bi se izborio sa ambrozijom?

Gradske službe rešavaju problem ambrozije na javnim površinama na svim opštinama. Nadgledaju i mapiraju površine na kojima je najviše ima, a potom je uništavaju. Zavod za biocide ima zadatak da ove godine na 320 hektara izvrši monitoring, a na 120 hektara da sprovede njeno hemijsko uništavanje.

Koliko se aktivnosti razlikuju ove godine u odnosu na prošlu godinu?

Izdvojili smo duplo više novca, odnosno 60 miliona dinara umesto prošlogodišnjih 30. Kako bismo imali što bolji uvid u stanje na terenu, nabavili smo posebne dronove. Započeli smo i akcije usmerene ka građanima i opštinama jer je za rešavanje problema ambrozije važno da se svi uključimo.

Da li se sve odvija po planu?

Da, do 20. juna izvršen je monitoring na skoro 200 hektara, a suzbijanje na 50 hektara. Period cvetanja ambrozije je do 15. jula i do tada imamo rok da nešto uradimo. Kod uništavanja ambrozije jako je važno da se radi na vreme, kao što je slučaj u 2019. Ne očekujemo da ćemo sada rešiti problem, budući da je dugoročan i kompleksan, biću zadovoljan da napravimo pomak u odnosu na lane.

Na početku ovogodišnje akcije pozvali ste zajednicu da doprinese uklanjanju ambrozije. Koliko je uloga sugrađana važna u borbi sa korovom?

Grad daje svoj maksimum kako bi suzbio ambroziju na javnim površinama, a tamo gde je ona na privatnim parcelama, očekujemo da je građani unište. Mnogi građani ne znaju kako izgleda ambrozija, koliko je opasna i kako mogu da doprinesu našoj borbi. Zbog toga ove godine posebnu pažnju posvećujemo njihovoj informisanosti, putem biltena i flajera koje im delimo u dnevnim novinama „Alo!”.

Nedavno ste najavili i da ćete pozvati opštine da se više uključuju u akciju?

Tako je, pozvali smo svih 17 opština da se uključe i prosledili im uputstvo kako to mogu da učine. Planiramo da organizujemo i edukacije za zaposlene u opštinama. Saradnja grada, opština i građana ključna je za rešavanje svakog velikog problema u gradu. Tako je i u borbi protiv ambrozije.

Kada je reč o regionu, poznato je da je ambrozija rasprostranjena i u Mađarskoj, Hrvatskoj, Bosni, Rumuniji, Bugarskoj... Kakva su iskustva tih zemlja u borbi s ovim korovom? 

Podaci o broju alergičnih na polen biljaka u svetu su različiti. Po nekim procenama, osetljivo je 10-30 odsto populacije, a po drugim i preko 30 odsto. Iskustva pomenutih zemalja su različita. Mađarska je davala novčanu nagradu ljudima koji su donosili pojedinačne biljke ambrozije. U rešavanju problema najviše je postigla Austrija zahvaljujući adekvatnom prostornom planiranju i uređenju.

Za zdraviju i funkcionalniju prestonicu gradonačelnik ističe da se posebno zalaže da Beograd bude što zdraviji, zeleniji i funkcionalniji grad. 

Želimo da ima što više parkova, pešačkih površina i biciklističkih staza, energetski efikasnih zgrada. Da građanima omogućimo da se brže i lakše kreću kroz grad, da i u samom centru imaju dodira s prirodom i da svi zajedno udišemo što čistiji vazduh. Zbog toga Beograd spuštamo na reke, rekonstruišemo mnoge ulice i naporno radimo na velikim projektima, poput onog koji predviđa rekonstrukciju zgrada Hitne pomoći, Gradske biblioteke, Studentske poliklinike i Stacionara u skladu sa principima energetske efikasnosti.