Beograd nakon 60 godina dobija Hitnu pomoć po evropskim standardima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je danas Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć i tom prilikom razgovarao sa rukovodstvom te zdravstvene institucije i upoznao se sa detaljima izgradnje, rekonstrukcije i dogradnje objekta u okviru kompleksa Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Događaju je prisustvovao i gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i direktor Hitne pomoći Goran Čolaković.

Predsednik Vučić je tom prilikom poručio da je Hitna pomoć prvo mesto sa kojim se svi suočavamo u slučaju urgentnih problema sa zdravljem, svojim i svojih bližnjih, a lekari, medicinsko i nemedicinsko osoblje su oni koji se bore za živote ljudi. On je istakao da će oni i ove godine imati povećanje plata, što će, kako se nada, značiti njihovu opredeljenost da ostanu u svojoj zemlji.

Nakon posete Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, Vučić je novinarima rekao da je to stara zgrada iz 1960. godine, koja gotovo 60 godina nije rekonstruisana, uz manje obnove pre četiri godine koje su bile nedovoljne i naveo da će do kraja godine za Hitnu pomoć stići 17 novih vozila, što će pomoći da se još neki životi sačuvaju.

– Sada krećemo u izgradnju novog modernog kompleksa. Hvala svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju, mehaničarima, vozačima, svima koji se bore za živote ljude. Povećanje plata doprineće da se oni osećaju bolje i da mogu da pruže još kvalitetniju pomoć građanima – dodao je Vučić.

On je preneo novinarima da napreduju radovi na izgradnji i obnovi KCS-a, Zemunske bolnice, Instituta za majku i dete, Dedinja 2, kao i da će se graditi nova infektivna klinika, za koju kaže da je u najtežem stanju, zbog čega može da nas bude sramota.

– Sve je to sada moguće zbog fiskalne discipline u prethodnim godinama – rekao je Vučić i najavio da će zatim početi obnova domova zdravlja, jer je tu najmanje rađeno.

Vučić je rekao da je posebno ponosan na programe vantelesne oplodnje i najavio da će država finansirati parove koji to žele, bez obzira na to koji im je pokušaj po redu ako medicinska struka kaže da je to moguće.

Takođe, dodao je da je posebno ponosan na izdvajanja za lečenje retkih bolesti, za koje se sada izdvaja 50 miliona evra, što pre neku godinu nije bila stavka u budžetu.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je rekao da se rekonstrukcija odvija uz pomoć IPA fondova i Grada Beograda, i da bi trebalo da počne u prvom delu 2020. godine.

Sanacija tog objekta planirana je u tri faze. U prvoj fazi biće izgrađen potpuno novi blok A, blok B se delom dograđuje a delom obnavlja, dok je za treći blok C planirana rekonstrukcija.

Zgrada Hitne pomoći, od kada je izgrađena šezdesetih godina, nikada nije bila rekonstruisana, a broj stanovnika u prestonici višestruko je porastao.

Zahvaljujući projektu obnove, Beograd će konačno nakon 60 godina dobiti Hitnu pomoć po evropskim standardima, koja će moći da odgovori svim potrebama građana.

Planirano je da bude dograđeno 6.000 kvadrata, što će sa postojećih 2.000 biti ukupno 8.000 metara kvadratnih. 

Inače, urbanistički projekat za najavljenu rekonstrukciju zgrade Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć bio je na javnom uvidu od 1. do 8. avgusta, a usvojen je prošle nedelje.

Foto: Tanjug