Projekat „TeRRIFICA” ukazuje na teritorijalni pristup klimatskim promenama

Radionicu na kojoj je predstavljen projekat „TeRRIFICA”, usmeren na teritorijalni pristup adaptaciji na klimatske promene, kao i na jačanje kapaciteta u cilju sprovođenja adaptacije različitim aktivnostima u šest pilot-regija u Evropi, među kojima je i Beograd, podržao je Sekretarijat za zaštitu životne sredine. U ime ovog sekretarijata, učesnicima radionice, upravo održane u Gradskoj upravi u okviru ovog međunarodnog projekta, obratila se pomoćnica sekretarke za zaštitu životne sredine Vesna Šabanović. 

Ona je istakla da je Skupština Grada Beograda 23. oktobra 2015. godine usvojila „Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti”, te da je Beograd time pokazao strateško opredeljenje za borbu protiv klimatskih promena. 

– Imamo nekoliko projekata i jedan od njih odnosi se na gašenje kotlarnica. Tako su do sada ugašene kotalarnice u dvadeset škola priključenjem na sistem daljinskog grejanja ili distributivni sistem prirodog gasa, a predstoji gašenje i u sledećim školama: „Filip Višnjić”, „Vojvoda Mišić”, „Vladimir Rolović”, „Vuk Karadžić” i „Dositej Obradović”. Važan projekat koji se odnosi na mere integracije jeste energetska sanacija zgrade Javnog preduzeća „Gradsko stambeno”, gde će se u daljoj realizaciji projekta vršiti izgradnja „zelenog krova” na ovom objektu – rekla je Vesna Šabanović i dodala da „zeleni krov” predstavlja i meru adaptacije i integracije na klimatske promene, a i uštedu sredstava budžeta grada.

Ona je istakla novi projekat na kojem se radi, a to je uređenje zelenih površina u školskim dvorištima.

– U Beogradu postoji veliki broj vodotoka. Grad je nadležan za vodotoke drugog reda, tako da se projekat „Plavo-zeleni koridori”, koji ove godine realizujemo, odnosi na uređenje poteza koji će uticati na smanjenje rizika od poplava, a istovremeno će uređenjem obale vodotoka te površine biti namenjene za sport i rekreaciju. Skupština grada usvojila je Plan generalne regulacije zelenih površina i na taj način Beograd je dobio planski osnov, to jest dokument koji zapisuje da se šume i zelene površine moraju očuvati jer su to dobra od opšteg interesa – rekla je Vesna Šabanović i dodala da su ovim planom određene lokacije za podizanje novih zelenih površina.

Direktor Centra za promociju nauka dr Marko Krstić istakao je da je centar tu kako bi pronašao mesto za nauku u širem društvu i povezao sve istraživače i naučnike da bi nauka postala oruđe kojim bi svako mogao da reši svakodnevne probleme, ali i one daleko kompleksnije. 

– U tom domenu centar ima velik broj aktivnosti koje su usvojene na širokom polju, pa se tako jedan broj aktivnosti odnosi na decu od predškolskog do školskog uzrasta. Na taj način nastojimo da kroz radionice i dečje kampove decu privolimo nauci, a nauku spustimo na njima razumljiv nivo. Takođe, veoma je važan i naš naučni časopis „Elementarijum” koji izlazi četiri puta tokom godine i koji pokriva širok dijapazon naučno-popularnih tema. Tu su i aktivnosti kao što su stručni seminari za nastavnike kako bi usavršili tehnike prenošenja znanja u skladu sa njihovim radnim mestima – zaključio je Krstić i dodao da centar učestvuje i na međunarodnim projektima, te na taj način prenosi međunarodna iskustva na lokalnu sredinu.

U uvodnoj reči obratili su se i geolozi Vladimir Đurđević i Nataša Đokić, nakon čega su održane radionice organizovane po grupama.