Vesić u Narodnoj skupštini predstavio mere Beograda za smanjenje zagađenja vazduha

Grad Beograd je jedina lokalna samouprava u ovom delu Evrope koja ima konkretan plan za smanjenje zagađenja, a koji će sprovesti u narednih pet godina, rekao je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je na javnom slušanju na temu Kvalitet vazduha u Srbiji, u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, naveo da je za glavni grad velika čast da može da predstavi predložene mere za rešavanje ovog problema. 

Osvrćući se na medijske natpise iz 1969. godine sa naslovima „Opasnost vreba iz vazduha” i „Na ulicu sa gas maskom”, Vesić je dodao da ovaj problem nije nastao juče. 

– Veoma je važno što smo počeli da se bavimo problemom koji u našoj zemlji postoji decenijama. Grad Beograd je predložio 43 konkretne mere u sastavu šest oblasti, a ukupna vrednost projekata koji obuhvataju ove mere iznosi oko šest i po milijardi evra. Beograd, zajedno sa Republikom, ima dovoljno novca da sprovede ove mere – rekao je Vesić.

On je ukazao na to da su individualna ložišta, kojih u glavnom gradu ima više od 300 hiljada, kao i automobili, najveći uzroci zagađenja. 

– U Beogradu imamo 720 hiljada registrovanih vozila, od čega je nešto manje od 540 hiljada automobila, što je oko 80 hiljada više nego pre šest godina. To je problem. Beograd je jedini grad u Evropi čiji je osnovni podsistem javnog saobraćaja autobus, jer gradovi slične veličine imaju metro ili gradsku železnicu. Zato nam je prioritet izgradnja metroa, koja bi trebala da započne krajem ove godine i čija će vrednost biti oko 3,8 milijardi evra. Po završetku ovog projekta, oko trideset odsto uličnog saobraćaja biće spušteno pod zemlju. U poslednjih šest godina izgradili smo oko 180 kilometara pruge za BG voz, a plan je da se nastavi povezivanje Surčina, Obrenovca, Karaburme i Makiša – najavio je Vesić i dodao da kada bude završen remont dela pruge koji je u toku, vozovi će ići na 15 minuta u vršnom času, a na 30 minuta van njega.

Tada će, dodao je Vesić, sve prigradske opštine Beograda, izuzev Grocke, sa centrom grada biti povezane gradskom železnicom. 

– To će značiti manje autobusa i manje automobila – istakao je Vesić.

Ove godine raspisaće se i prvi tender za javno-privatno partnerstvo za rečni prevoz, u čemu grad vidi velik potencijal za povezivanje Grocke, Obrenovca i Zemuna. Vesić je najavio da će Grad Beograd ove godine kupiti 200 autobusa na prirodni gas, a u naredne četiri godine kupovaće svake godine po 80 autobusa, tako da će ih u narednih pet godina biti 520. 

– Danas je na ulice Beograda izašlo 657 autobusa, a za sedam godina Beograd neće imati nijedan autobus koji nije na prirodni gas, elektroautobus ili hibridni autobus. To rade i drugi gradovi, pa je tako Madrid od 2016. do 2020. godine uložio 390 miliona u kupovinu 697 autobusa na gas, a u naredne dve godine uložiće još i nameravaju da za dve godine budu prvi grad u Evropi bez dizel autobusa. Pariz ima plan da do 2025. godine zameni 4.700 dizel vozila, a to rade i drugi gradovi. Osim toga, u svakoj novoj javnoj garaži uvodimo elektropunjače za automobile, a ove godine ćemo postaviti 17 novih punjača na gradskim ulicama. Obezbedićemo besplatno parkiranje za elektrovozila u našim garažama i na taj način to stimulisati – rekao je zamenik gradonačelnika.

On je naglasio da je u narednih pet godina u planu izgradnja 306 kilometara toplovodne i 250 kilometara gasne mreže. 

– Nameravamo da tokom ove godine smanjimo doprinose za građevinsko zemljište za one koji grade zgrade sa energetskim pasošem. Oni koji budu pravili „zelene krovove” dobiće subvencije kroz plaćanje poreza na imovinu. Kada je reč o pošumljavanju, naš plan je da zasadimo milion stabala u narednih pet godina. U ovom trenutku imamo 190 hektara za sadnju, na kojima možemo da zasadimo 450.000 stabala, bez drvoreda i parkova, što znači da ćemo morati da u narednom periodu obezbedimo nove prostore za sadnju. Radićemo i „zelene zidove” koje smo započeli još prošle godine, a biće ih 50 kilometara. Danas sam „Putevima Srbije” uputio molbu da postavimo zidove od mahovine na kompletnu zvučnu izolaciju koja je podignuta na auto-putu kroz Beograd. Za nas su takođe važni monitoring i izveštavanje, nabavićemo 25 novih mernih stanica, a osim toga, u okviru projekta „Pametan grad”, na 254 lokacije ćemo postaviti merače vazduha, a biće urađena i aplikacija putem koje će građani moći da saznaju kakvo je zagađenje u njihovom delu grada. Nastavićemo takođe da radimo pešačke zone i širimo biciklistički saobraćaj – rekao je Vesić.

On je istakao da ako želimo da živimo zdravo, moramo da menjamo svoje navike.

– Uradili smo 28.000 kvadratnih metara pešačkih zona i danas je zona na Obilićevom i Toličinom vencu jedna od najčistijih u gradu, jer tamo više nema automobila. Moramo kao građani da odlučimo šta želimo i mislim da je u našem društvu konačno sazrela svest da želimo čist grad i čistu životnu sredinu. U isto vreme, to zahteva i određena odricanja. To podrazumeva da se ne osporavaju odluke koje idu u tom pravcu već da svi, bez obzira na to da li su vlast ili opozicija, moraju imati jedan cilj: čist vazduh i čistu životnu sredinu – istakao je Vesić.

Predsednica Narodne skupštine i Odbora za zaštitu životne sredine Maja Gojković istakla je da je cilj javnog slušanja da se okupe relevantne institucije i zatraže odgovori na aktuelna pitanja koja su u interesu građana.  

– Nadam se da će ova otvorena debata dati odgovore na pitanja da li je vazduh kod nas zaista zagađeniji u odnosu na zemlje u okruženju i šire, šta utiče na kvalitet vazduha i da li, i u kojoj meri, zagađenje vazduha može da utiče na zdravlje stanovništva – rekla je Gojkovićeva.

Ona je napomenula da su prema Nacionalnom i lokalnom izveštaju o izvorima zagađenja, najveći zagađivači sektor proizvodnje električne i toplotne energije, zatim sektor industrije, ostala stacionirana sagorevanja, drumski saobraćaj i drugi.

To ukazuje da je najbolji dugoročni odgovor na ovakvo stanje prelazak na čistu i obnovljivu energiju, u meri u kojoj je to moguće, i to treba da postane prioritet u budućem periodu. Dodala je da i pored nepovoljnih meteoroloških uslova, na kvalitet vazduha negativno utiču kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva i veliki broj motornih vozila. Navela je takođe da podaci pokazuju kako skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je je jedan od ključnih problema.

 – Ohrabrujući je podatak da je samo u Beogradu u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. Međutim, u narednom periodu fokus ne treba da bude usmeren samo na Beograd već i na druge gradove u Srbiji. Odbor za zaštitu životne sredine spreman je da radi na daljem poboljšanju zakonodavnog okvira, a vreme je i da Srbija donese zakon o klimatskim promenama – rekla je Maja Gojković, koja je apelovala da se što pre donese strategija zaštite vazduha.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je ukazao na urbanističko nasleđe gradova, kao breme koje traje već decenijama. 

– Sa prevelikim brojem ljudi u gradovima ide i prevelik broj automobila, zbog čega je saobraćaj, bez bilo kakve dileme, jedan je od najvećih zagađivača na našim prostorima. Ne treba zaboraviti ni kvalitet goriva niti individualna ložišta, kao ni proces reindustrijalizacije u kojem smo ponovo. Bez obzira na sve turbulencije koje izaziva ovakva situacija, dobra je činjenica da je javnost ustala na noge, jer životna sredina u društvu nema mesto koje bi trebala da ima, ali postaje važna – naveo je Trivan. 

Bez obzira na ozbiljne nasleđene probleme, oni moraju da se rešavaju jedan po jedan, jer se došlo do „kritične tačke”, poručio je Trivan, nabrajajući sve važne stvari koje su urađene, među kojima su monitoring, nabavka novih mernih stanica, konkretna pomoć lokalnim samoupravama i slično. Uputio je poziv urbanistima da posebno vode računa o svim ekološkim standardima i principima. 

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je podsetio na to da su „Elektroprivreda Srbije” i druge energetske kompanije u proteklom periodu najviše investirale i najviše pažnje posvetile zaštiti životne sredine. 

– U proteklom periodu, „Elektroprivreda Srbije” je investirala 475,6 miliona evra u projekte zaštite životne sredine. Najznačajniji deo vezan je za rekonstrukciju i zamenu filtera na termoelektranama, potom za smanjenje emisije azotnih oksida, rekonstrukciju sistema za odlaganje šljake i prečišćavanje otpadnih voda. To je dovelo do toga da je količina PM čestica u 2018. godini bila dva i po puta manja nego 2011. godine, a kada govorimo o efektu elektrofiltera u TENT-u, oni su posle njihovog uvođenja emitovali osam puta manje PM čestica nego pre njihovog postavljanja – rekao je ministar Antić. 

Ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio je rekao da građani Srbije i celog sveta postaju veoma svesni i zabrinuti za životnu okolinu i njenu zaštitu. 

– Čista životna sredina preduslov je za zdravu i prosperitetnu zajednicu. Važno je da Srbija primenjuje propise iz oblasti životne sredine, a današnji dijalog je jedinstvena prilika da podignemo svest o važnosti ove misije i u institucijama i kod običnih ljudi – naveo je on. 

Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević, te predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.