Vesić: Gradilište na deponiji u Vinči najveće i najvrednije u Beogradu

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i izvršni direktor kompanije „Beo čista energija” Filip Tiel obišli su danas glavni objekat budućeg postrojenja za preradu komunalnog otpada u Vinči.

Vesić je istakao da se trenutno nalazimo na najvrednijem i najvećem gradilištu u Beogradu.

– Na ovom mestu već 46 godina grad Beograd ostavlja svakog dana 1.500 tona otpada. Pre 46 godina ovo je bila uvala, a danas je otpad naslagan otprilike do visine Beograđanke, preko 80 metara, i ovo je jedna od najvećih neuređenih deponija u Evropi. Bilo je krajnje vreme da Beograd reši problem svoje deponije, jer više nismo imali gde da odlažemo otpad. Mi, pored toga što otpad odlažemo na neuređenoj deponiji, svake godine sipamo u naše reke, Savu i Dunav, zapreminu od 60.000 olimpijskih bazena fekalija. I to je bio naš odnos prema prirodi i životnoj sredini. Ovde u blizini se nalazi jedno od naših najvažnijih arheoloških nalazišta, blizu je reka, prošle godine smo morali da radimo novu branu kako bismo zaustavili klizanje deponije, tako da sam zahvalan našim partnerima iz Francuske i Japana, kao i svim kreditorima što su stali iza ovog projekta i što će Beograd konačno upravljati svojim otpadom kao i drugi evropski gradovi – kazao je Vesić.

On je zahvalio Vladi Republike Srbije na podršci i istakao da se radi o najvećem javno-privatnom partnerstvu u ovom delu Evrope.

– Ovde se nalazi postrojenje iz kojeg će se proizvoditi struja iz otpada, proizvodiće se toplotna energija, Grad Beograd već uveliko radi na toplodalekovodu od toplane Konjarnik do Vinče, koristićemo gasove deponije za grejanje Beograda i time rešiti i problem požara na staroj deponiji. Dakle, do kraja godine imaćemo novu deponiju, postrojenje za preradu građevinskog otpada, neće više biti „divljih” deponija u Beogradu i Srbiji, jer će se ovde prerađivati i građevinski otpad. Nakon toga sledi zatvaranje stare deponije i konačno više nećemo imati ekološku bombu u centru Beograda. Ovo su istorijske stvari za Beograd, rade se jednom u veku, poput fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu. To znači da konačno rešavamo decenijske probleme koje niko nije znao i umeo da reši, niti da obezbedi potreban novac – kazao je Vesić, zahvalivši svim učesnicima u projektu.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je da je ovo jedan od najznačajnijih i najvećih projekata ne samo u Beogradu već i u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine.

– Ovo je posebno važan i značajan projekat za celu zemlju jer njime rešavamo višedecenijski problem čvrstog otpada u Beogradu. Nešto što nismo radili oko pet decenija konačno završavamo, radimo u skladu sa evropskim standardima i to će unaprediti kvalitet života građana Beograda. Drugi važan aspekt ovog projekta je taj što je ovo jedan od najznačajnijih projekata zaštite životne sredine i projekat koji najavljuje, možda simbolično, mnogo veću pažnju i veća ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji. Nažalost, mnogo kasnije, ali to je nešto što je ova Vlada još od 2016. godine prepoznala kao jedan od važnih aspekata rada zbog čega i imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine – rekla je Brnabićeva.

Ona je podsetila da se paralelno sa ovim projektom slični projekti sprovode širom Srbije.

– I u programu Srbija 2025. odvojili smo dodatnih milijardu evra samo za projekte u oblasti zaštite životne sredine. Treći aspekt važnosti ovog projekta je to da je ovo najveći projekat javno-privatnog partnerstva trenutno u Srbiji. To je model saradnje javnog i privatnog sektora koji bismo mogli  mnogo više da koristimo u budućnosti, jer on omogućava da, pored značajnih javnih, državnih investicija, u kapitalne projekte imamo dodatne, privatne investicije za javno dobro. Ovaj projekat je dobar primer kako možemo da podstaknemo privatne investitore da rade sa državom ili lokalnom samoupravom kako bi se povećao učinak u manjem vremenskom periodu – rekla je Ana Brnabić.

Brnabićeva je istakla da je ovaj projekat važan i za naš BDP, jer je vredan 370 miliona evra, i izrazila zadovoljstvo onim što je urađeno.

– Nema kašnjenja čak ni tokom krize prouzrokovane virusom korona. Ekonomija mora da napreduje, naši projekti moraju da budu nastavljeni, život mora da ide dalje – rekla je predsednica Vlade Republike Srbije i tom prilikom zahvalila svim partnerima na ovom projektu, podsetivši da na gradilištu radi više od 300 radnika. 

Ana Brnabić je istakla da je reč o veoma ozbiljnom projektu koji treba da bude primer i ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji.

– Sve ovo govori u prilog tome koliko je ovo ozbiljan projekat, koliko ga je ozbiljno implementirao Grad Beograd, na koliko transparentan način smo birali partnere. Očekujem da 2022. godine ovde zajedno proslavimo jednu uspešnu priču i da ovim projektom damo novi standard za upravljanje čvrstim otpadom u Beogradu, ali i da budemo primer ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji – kazala je Ana Brnabić.

Filip Tiel je istakao da je ovo jedan od najkompleksnijih i najizazovnijih projekata u oblasti upravljanja otpadom i zahvalio svima koji od 2015. godine naporno rade da se on realizuje.

– Ovo je vrlo kompleksan projekat i vrlo kompleksno javno-privatno partnerstvo. Ono može da funkcioniše samo kada svi zajedno radimo, uz uzajamno razumevanje i poštovanje. Konačno smo 6. maja ove godine zatvorili finansijsku konstrukciju, kada je omogućeno da nastavimo radove koji su započeti 2019. godine – naveo je Tiel.

On je podsetio da su građevinski radovi počeli 1. oktobra 2019. godine i da nisu prestajali tokom mera ograničenja i zaštite povodom pandemije virusa kovid-19.

– Trenutno na gradilištu radi više od 300 radnika i taj broj će rasti do 500 u narednim mesecima. Prva postrojenja za preradu biće završena do kraja ove godine. Takođe će biti završena i nova sanitarna deponija sa postrojenjem za ponovno korišćenje biogasa, postrojenje za preradu procednih voda, kao i postrojenje za preradu građevinskog otpada koje će proizvoditi građevinski materijal, odnosno sirovinu za izgradnju puteva. Izgradnja postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, kao i postrojenja za energetsko iskorišćenje deponijskog otpada biće završena do avgusta 2022. godine. Ova postrojenja proizvodiće toplotnu energiju koja će se isporučivati beogradskim elektranama i nacionalnoj mreži. Sve ovo dovešće do otvaranja 120 novih radnih mesta – poručio je on, naglasivši da će ovaj projekat biti realizovan po najnovijim domaćim i evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom.  

Događaju su prisustvovali i gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić, predstavnici ambasada Japana, Kanade i Francuske, kao i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije.