Vesić: Budžet za 2021. godinu domaćinski i razvojni, ne odustajemo ni od jednog projekta

Ovu tešku godinu završili smo uspešno štedeći i smanjujući budžet, ali nisu smanjena davanja za socijalnu zaštitu i predškolske ustanove, i nismo uzeli ni dinar kredita, istakao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić obraćajući se odbornicima na sednici Skupštine grada. 

– Budžet Grada Beograda za 2021. godinu zajedno sa budžetima gradskih opština iznosi 124.996.624.827 dinara, odnosno 1,068 milijardi evra i manji je od budžeta koji smo usvojili za ovu godinu, koji je iznosio 1,205 milijardi evra. Epidemija virusa korona ostavila je posledice na ekonomiju i mi kao dobri domaćini treba da se pružamo onoliko koliko možemo i imamo. Zato je budžet ove godine niži za nešto manje od 113,5 miliona evra. Svaki ponuđeni predlog da uzmemo kredit smo odbili, a vratili smo 34.977.604 evra starih kredita. U ovom budžetu za narednu godinu koji usvajamo, predviđeno je da vratimo još 41.216.734  miliona evra. I tako svake godine. Trideset pet miliona evra je 17 vrtića ili škola. Inače, ako usvojite ovaj budžet, dug Grada Beograda na dan 31. decembar naredne, 2021. godine iznosiće manje od 300 miliona evra, odnosno tačno 295.232.908 evra. Treba li da vas podsećam da je ovaj grad pre samo sedam godina dugovao 1,2 milijarde evra – istakao je Vesić.

On je izrazio zadovoljstvo što se budžet usvaja posle javne rasprave, koja je trajala od 14. do 28. novembra, a tokom koje je stiglo 10.046 predloga građana. 

– U ovom budžetu nalazi se tačno 2.119 predloga građana Beograda koje smo prihvatili. Uslovno je prihvaćeno još 2.765 predloga, jer će biti realizovani tokom 2022. godine. To znači da su ukupno prihvaćena 4.884 predloga, što je oko 48 odsto. Tokom januara naredne godine objavićemo Informator o budžetu Grada Beograda iz koga će svi naši stanovnici videti kako se i za koje namene troši budžet Grada – rekao je Vesić.

Vesić je precizirao da procenjeni fiskalni deficit iznosi 2.514.688.402 dinara, odnosno 2,52 odsto ukupnih tekućih prihoda budžeta. 

– To je najmanji fiskalni deficit od 2011. godine, a manji je od deficita u republičkom budžetu koji iznosi oko tri odsto. Ovaj fiskalni deficit u potpunosti je pokriven suficitom koji se prenosi iz budžeta za ovu godinu. Tako, suštinski, deficita nema. Budžetom Grada za 2011. godinu fiskalni deficit je iznosio 24,52 odsto i, naravno, pokrivan je iz kredita – podsetio je zamenik gradonačelnika.

Kako je istakao, kapitalna ulaganja predviđena su u iznosu od 18.760.948.154 dinara, što iznosi 15,15 odsto budžeta.  

– Iz tih sredstava vršićemo pripremne radove za izgradnju metroa, završićemo Bulevar patrijarha Pavla, graditi regionalni vodovod Makiš–Mladenovac, završiti izgradnju 14 vrtića u kojima će biti smešteno oko tri hiljade dece, imaćemo nove 322 raskrsnice sa semaforima kojima će se upravljati centralizovano sistemom adaptibilnog upravljanja saobraćaja, zatim 100 novih zglobnih autobusa, a počinje i izgradnja četiri nove javne garaže. Novcem iz ovog budžeta gradićemo i  regionalni vodovod Makiš–Mladenovac (309.000.000 dinara), linijski park (593.550.000 dinara), izvešćemo rekonstrukciju Kalenić pijace (713.050.000 dinara), izraditi projektne dokumentacije za navedene i druge projekte (316.585.949 dinara), zatim ćemo raditi vodovodnu infrastrukturu – opremanje građevinskog zemljišta (160.139.000 dinara), vodovodnu mrežu u naselju Ritopek (50.000.000 dinara) – precizirao je Vesić. 

On je rekao da će veći deo Ritopeka imati vodu do novembra naredne godine i da je raspisan tender, kao i da se gradi vodovodna mreža dužine 7,3 kilometra. Odvojci sa regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac za Grocku i Vrčin, ukupne dužine 18 kilometara, sa tri crpne stanice i šest rezervoara biće pušteni u funkciju februara 2022. godine. Takođe je rekao da nakon toga ostaje da vodu dobiju Umčari, Pudarci, Dražanj i Kamendol i da se gradi vodovodna mreža dužine oko 18 kilometara, te da će oni imati vodu do kraja 2023. godine. Spomenuo je i rezervoare – Brđanski kraj, Vrapčije brdo i Dubrava (40.000.000 dinara), vodovodnu mrežu u naselju Grmovac (79.000.000 dinara) i cevovod duž Valjevskog puta u Obrenovcu (60.000.000 dinara).

– Nijedna kuća u Obrenovcu do kraja naredne godine neće biti bez vode, a cilj je da svaka kuća u Beogradu ima vodu, kanalizaciju, put i prevoz. Planirana sredstva za realizaciju ovog programa uvećana su u odnosu na ista u 2020. godini za 19,37 odsto – naglasio je Vesić.

On je istakao da je Beograd doneo novi Plan javnih investicija za period 2021–2023. godine. Ovim planom obuhvaćeno je 216 projekata, čija je realizacija u toku ili tek treba da započne, ukupne procenjene vrednosti od 115,1 milijardu dinara ili 980,4 miliona evra. To su samo projekti koje potpuno finansira Grad Beograd. 

– Na teritoriji grada Beograda u toku su ili će naredne godine biti započete investicije koje finansira Republika Srbija ili se realizuju kroz javno-privatna partnerstva kao što su Beogradski metro, vrednosti 4,4 milijarde evra, proširenje BG voza, čija je vrednost oko 900 miliona evra, fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom selu, čija je vrednost 271,7 miliona evra, toplodalekovod Obrenovac–Beograd, vrednosti 191 milion evra, obilaznica oko Beograda, brzi put Novi Beograd – Obrenovac. Treba spomenuti još i rekonstrukciju Aerodroma „Nikola Tesla”, novu sanitarnu deponiju u Vinči, kao i izgradnju više bolnica na teritoriji grada Beograda. To znači da će ukupna vrednost svih investicija biti između osam i devet milijardi evra, što se nikada nije dogodilo u istoriji Beograda – istakao je zamenik gradonačelnika.

Najviše kapitalnih projekata koji se realizuju su iz oblasti saobraćaja, i to 56,9 odsto (65,6 milijardi dinara), iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja i građevinarstva 21,2 odsto (24,5 milijardi dinara) i oblasti zaštite životne sredine 14, 6 odsto (16,8 milijardi dinara). 

– Možemo reći da je budžet za 2021. godinu razvojni budžet s obzirom na to da je zadržana tendencija razvoja, odnosno nastavljanja investicionih aktivnosti radi završetka započetih i otvaranja novih prioritetnih projekata – naglasio je Vesić. 

Naredne godine, poljoprivreda i ruralni razvoj imaće 243.088.550 dinara u odnosu na 20 miliona koliko je izdvajano 2012. godine. Za zaštitu životne sredine odvojeno je  3.255.964.503 dinara, odnosno 2,87 odsto ukupnog obima budžeta. Najznačajniji projekat u okviru ove oblasti je „KCS Krnjača 2 sa kolektorima PPOV Krnjača i sekundarna mreža u naselju” (988.875.000 dinara). Pored ovog, značajni su i projekti: kanalizacija u naselju Krnjača – Blok braće Marić (108.000.000 dinara), postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u podavalskim naseljima (80.188.720 dinara) i u Međulužju sa fekalnom kanalizacijom (78.857.000 dinara), fekalna kanalizacija naselja Ulovci i Krtinska (69.419.383 dinara), kanalizacija u delu MZ Belo polje u Obrenovcu (30.000.000 dinara), kanalizaciona mreža u naselju Jajinci (31.500.000 dinara),  a Grad je u pregovorima sa EIB-om oko izgradnje kanalizacije u Kaluđerici. Planirana sredstva za realizaciju ovog programa uvećana su u odnosu na ista u 2020. godini za 65,69 odsto, istakao je Vesić.  

Za organizaciju saobraćaja i saobraćajne infrastrukture obezbeđeno je 43.304.592.898 dinara, odnosno 38,13 odsto ukupnog obima budžeta. Od najznačajnijih investicionih projekata izdvajaju se nastavak izgradnje Bulevara patrijarha Pavla (743.729.545 dinara); nastavak projekta adaptibilnog sistema saobraćajne signalizacije za praćenje saobraćaja (700.200.000 dinara); nastavak realizacije projekta „Veza Borska petlja – Lasta” (485.000.000 dinara); kompleks autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu (239.787.405 dinara); saobraćajnica sa pripadajućom infrastrukturom za potrebe izgradnje objekata za preseljenje, Lazarevac – naselje Kusadak (198.932.391 dinar); rekonstrukcija Keja oslobođenja (451.623.400 dinara), kao i rekonstrukcija tramvajske okretnice Pristanište (231.052.800 dinara). Planirana sredstva za realizaciju ovog programa uvećana su u odnosu na ista u 2020. godini za 3,64 odsto.

Vesić je naveo i da će predškolsko vaspitanje i obrazovanje imati na raspolaganju 24.166.546.011 dinara, odnosno 21,28 odsto ukupnog obima budžeta.

– Najvažniji projekti su izgradnja 14 vrtića, od kojih smo jedan već završili (u Surčinu), šest trenutno gradimo (Bežanijska kosa i Blok 62 na Novom Beogradu, Novogradska u Zemunu, u Belom polju u Obrenovcu, u Miloja Zakića na Čukarici i u Patrijarha Pavla na Rakovici). Raspisali smo tender za pretvaranje aneksa zgrade Gradske opštine Vračar u vrtić, a gradićemo vrtiće naredne godine i u naselju Braće Jerković, u naselju Mirijevo, na levoj obali Dunava, na Miljakovcu 3 u Rakovici, kao i u Mladenovcu i selu Stepojevac u Lazarevcu. U ovim mestima biće oko tri hiljade dece a sada je naša lista čekanja otprilike takva – istakao je Vesić i podsetio da je 2013. godine oko 10.000 dece čekalo na mesta u vrtićima.

Prema njegovim rečima, za socijalnu i dečju zaštitu opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 5.041.061.688 dinara, odnosno 4,44 odsto ukupnog obima budžeta i uvećana su u odnosu na 2020. godinu za 1,34 odsto. Kako je naglasio, Beograd za kulturu izdvaja 4.616.042.589 dinara, odnosno 4,06 odsto ukupnog obima budžeta, a UNESKO preporučuje jedan odsto.

–  Sledeće godine počinje rekonstrukcija scene ”Bojan Stupica” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (95.368.000 dinara), rekonstrukcija pozorišta DADOV“ (150.115.000 dinara) i rekonstrukcija objekta za pozorište za osobe sa invaliditetom u Savskoj ulici“ (76.707.000 dinara). I najvažnije, počinjemo sa rekonstrucijom bivše zgrade Vojne akademije iz vremena kralja Milana na uglu ulica Resavske i Nemanjine koja postaje Muzej grada Beograda – najavio je Vesić.

On je posebno naglasio da je danas pred odbornicima domaćinski i razvojni budžet, prilagođen ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi naša i svetska ekonomija, ali da Beograd nije odustao ni od jednog projekta. 

– Ovo je budžet kontinuiteta, jer se naš grad ubrzano razvija poslednjih sedam godina, a da je tako potvrđuju brojke. Prosečna neto zarada u 2012. godini iznosila je 452 evra, dok u 2020. godini iznosi 638 evra. Plata je za osam godina povećana za 176 evra ili skoro 40 odsto. Kada prosečna plata u Srbiji 2025. godine bude 900 evra, u Beogradu neće biti manja od 1.100 evra. Nezaposlenost u Beogradu je prepolovljena, u 2012. godini bila je 16,2 odsto dok u 2020. godine iznosi 8,1 odsto. Broj nezaposlenih bio je 108.289 u 2012. dok je njihov broj ove godine drastično smanjen i iznosi 66.565. Manje je nezaposlenih za 41.724 lica. Od 2012. godine otvoreno je 191.880 novih radnih mesta, 2012. godine u našem gradu radilo je 558.620, a u julu 2020. godine 750.500 zaposlenih. Broj privrednih subjekata u 2012. godini bio je 47.867 kompanija, a danas, 2020. godine u Beogradu radi 56.272 kompanije. U 2012. godini u Beogradu poslovalo je 55.999 preduzetnika, a danas radi skoro 20.000 preduzetnika više – istakao je Vesić.

Sekretarijat za urbanizam je u 2019. godini izdao građevinske dozvole za više od 1,3 miliona kvadrata. Ove godine, Grad Beograd, gradske opštine (koje od ove godine izdaju dozvole do 1.500 metara kvadratnih) i Republika izdaće građevinske dozvole za više od 1,5 miliona kvadrata. Poređenja radi, Grad je 2012. godine izdao građevinske dozvole za 197.000 kvadrata, a 2013. godine za 242.000 kvadrata.

Vesić je posebno naglasio da je američka Agencija za ocenu suverenog kreditnog rejtinga „Mudis” jutros potvrdila Beogradu kreditni rejting Ba3, isti koji ima Republika Srbija.  

– Posebno su pohvalili kako se Beograd nosio sa poremećajima na tržištu usled epidemije virusa korona, kao i naše napore na smanjenju duga – istakao je Vesić. 

Odbornici su na današnjoj sednici usvojili Odluku o budžetu Grada Beograda za 2021. godinu, kao i Odluku o utvrđivanju obima sredstava za vršenje poslova Grada i gradskih opština i prihoda koji pripadaju gradu, odnosno gradskim opštinama u 2021. godini. Takođe, usvojena je i izmena odluke o lokalnim komunalnim taksama, naknadama za korišćenje javnih površina, cenovnik usluga organizacionih jedinica Gradske uprave, kao i zaključci o pokretanju novih postupaka javnih nabavki po odobrenju Sekretarijata za finansije.

Sednica je počela minutom ćutanja u pomen preminulima od kovida-19, među kojima je i Slaviša Živković, direktor „Puteva Beograd”.