Beograd dobija Briselsku i ulice po značajnim novinarima, kulturnim i javnim ličnostima

Na današnjoj sednici Skupštine grada usvojena je odluka o imenovanju ulica po Aleksandru Tijaniću, Bogdanu Tirnaniću, Predragu Milojeviću, Miroslavu Radojčiću, Draganu Sakanu, Dinku Tucakoviću i Milanu Vukosu, a Beograd će odlukom odbornika dobiti i Briselsku ulicu. Usvojena je i odluka da se podigne spomenik-bista začetniku fudbala u Beogradu i Srbiji Hugu Buliju.

Andrea Radulović, zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica, istakla je da su svi ovi predlozi proizvod višegodišnjeg zalaganja da se kulturne ličnosti u našoj prestonici sačuvaju, neguju i ne zaborave. 

– Svojim dugim i predanim radom, znanjem i darom, doprineli su uveliko značajnom razvoju našeg grada i red je da se mi, kao njihovi čuvari od zaborava, odužimo na primeren i skladan način. Kao odgovorno društvo koje drži do poštovanja i negovanja kulturnih i drugih vrednosti, predano ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti na očuvanju njihovog značaja – istakla je Andrea Radulović.

Obrazlažući predlog da Beograd dobije Briselsku ulicu na prostoru „Beograda na vodi” u Savskom amfiteatru, Radulovićeva je istakla da Republika Srbija, kao zemlja na putu evropske integracije i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kontinuirano jača ekonomsku i kulturnu saradnju sa zemljama članicama Evropske unije, kao i sa samom unijom. 

– Beograd je otvoren i slobodan grad za sve, centar privredne aktivnosti i smatram da deli mnoge vrednosti koje Brisel kao prestonica Evropske unije simbolično i doslovno predstavlja. Ime Beograd nalazi se na uličnim tablama velikog broja evropskih gradova, a među tim gradovima nalazi se i Brisel. Beogradska ulica krasi belgijsku prestonicu decenijama unazad i zato bismo imenovanjem Briselske ulice u srpskoj prestonici nastavili putem međusobnog poštovanja i uvažavanja dveju država i zajedničke saradnje između dva grada u svim oblastima. Prošle godine, u okviru proširenja saradnje između naše prestonice i Brisela, uspostavljena je i kancelarija Beograda što će značajno olakšati predstavljanje srpskih interesa u ovom politički, ekonomski i kulturološki važnom evropskom gradu. Smatram da Savski amfiteatar, koji zahvaljujući realizaciji projekta „Beograd na vodi” postaje jedan od najuređenijih i najsavremenijih delova naše prestonice i simbol razvoja Srbije, predstavlja najprimereniju lokaciju za imenovanje Briselske ulice, što je pored simboličnog i važan diplomatski gest – navela je Radulovićeva. 

Govoreći o velikim srpskim novinarima Aleksandru Tijaniću, Bogdanu Tirnaniću, Predragu Milojeviću i Miroslavu Radojčiću, Andrea Radulović je istakla da su ovi predlozi nastali na osnovu usvojenih inicijativa Udruženja novinara Srbije.

– Zajedničkom saradnjom Udruženja novinara Srbije i Grada Beograda čuva se sećanje na ljude koji su svojim talentom i velikim znanjem kreirali život u našem gradu i ovo je samo početak našeg zajedničkog zalaganja da se sačuva uspomena na velikane srpskog novinarstva – istakla je Andrea Radulović.

Ona je posebno naglasila da su značajni i predlozi da ulice u prestonici ponesu nazive po začetniku marketinga u Srbiji i regionu Draganu Sakanu, zatim filmskom reditelju, scenaristi, kritičaru i istoričaru filma Dinku Tucakoviću, te po Milanu Vukosu na osnovu usvojene inicijative Gorana Vesića u svojstvu građanina.

– Milan Vukos je bio ličnost koja je svojim dugogodišnjim političkim angažmanom pružila ogroman doprinos kulturološkom razvoju naše prestonice. Najveća zaostavština Milana Vukosa je njegovo neverovatno zalaganje i učešće u osnivanju kulturnih manifestacija, poput „Bitefa”, „Bemusa”, „Festa” i „Radosti Evrope”, koje su danas simboli Beograda. Imenovanjem ulice na primeren način odužili bismo se čoveku i rezultatima njegovog životnog zalaganja, koje i pola veka kasnije Grad Beograd čine bogatijim i plemenitijim – istakla je Andrea Radulović.

Govoreći o predlogu odluke da se podigne spomenik-bista začetniku fudbala u Beogradu i Srbiji Hugu Buliju, a na osnovu podnete inicijative Fudbalskog saveza Beograda, Andrea Radulović je podsetila da se radi o ličnosti koja je donela prvu fudbalsku loptu u Srbiju još davne 1896. godine. Loptu je doneo Gimnastičkom klubu „Soko” i tamo osnovao fudbalsku sekciju. Na inicijativu Huga Bulija, a uz podršku Andre Nikolića, tadašnjeg ministra spoljnih poslova, 1899. godine u Trgovačkoj kafani je osnovano Prvo srpsko društvo za loptanje nogom. Prvi fudbalski meč odigran je 23. maja iste godine između dva tima sastavljena od članova tog društva. 

Odbornici su usvojili i odluku da se Nagrada grada Beograda ubuduće zove Nagrada grada Beograda – Despot Stefan Lazarević.