Neće biti ugrožena izvorišta vode u Beogradu

Svaki objekat koji je dobio građevinsku dozvalo je bezbedan, pa verujem da nikada neće da nas pogodi takav zemljotres koji bi mogao da ugrozi te objekte – rekao je glavni urbanista Marko Stojčić  jutros za Studio B.

– Ono što može da bude problem jesu objekti izgrađeni bez građevinske dozvole. Određen broj objekata nema projekat statike i konstrukcije tako da ne znamo šta može da se desi. Nadamo se da takvih objekata ima malo, kao i da je savest građevinara bila na visokom nivou. Takođe, problematični mogu da budu objekti koji su vremenom rekonstruisani. Imamo dosta objekata na Novom Beogradu koji su u potpuno armiranom betonskom sistemu, kao što su panelne zgrade. Problem je što je dosta građana seklo te panele kako bi promenili unutrašnje uređenje, pa su pravili otvor i time su oslabljeni noseći zidovi. Kada saberete po celoj vertikali objekat od 12 do 16 spratova i vidite koliko ima tih rupa, shvatite da skoro i ne postoji taj konstruktivni sistem – rekao je Stojčić.

On je naglasio da se između Obrenovačkog puta i reke Save nalazi uža zona vodoizvorišta u kojoj nema gradnje jer je zabranjena.

– Razmišljamo i da ogradimo taj deo, odnosno da se taj potez čuva jer je od vitalnog značaja za vodosnabdevanje Beograda. Obrenovački put je granica između užeg vodoizvorišta i drugog dela o kome govorimo. U tom drugom delu se nalazi ranžirna stanica već pola veka, koja ima oko 40 koloseka i 70 kilometara pruge. Postoji na desetine poljoprivrednih objekata i nelegalnih objekata. Sve što tu postoji ugrožavalo bi vodosnabdevanje da je to uža zona vodoizvorišta. Ova zona je urbanizovana pre pola veka, samo što se zona urbanizacije širi planski i biće uređen deo grada u kojem će se nalaziti depo za metro. Upravo je tu urbanistički i funkcionalno-geografski najpovoljnija pozicija za izgradnju depoa, odakle će krenuti prva linija metroa. Juče smo na sednici Skupštine grada usvojili plan i odmah će sledeće godine Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda poslati rešenja o eksproprijaciji i isplatiti građane čija je to imovina – rekao je Stojčić.

On je podsetio da je Generalni urabanistički plan još 1974. godine predviđao urbanizaciju tog dela.

– Kao što znamo, tada je bilo manje stanovnika i nije bilo potrebe za tim. Tokom godina su rađene analize i bilo je jasno da sve vode ili padavine ne stižu do Save jer je predaleko. Ovo je nasleđen projekat a osnovna stvar u razvoju grada je kontinuitet. Branko Pešić je prvi izgovorio da ta zona treba da bude urbanizovana. Blokovi 44, 45, 70, 70a se nalaze u užoj zoni vodoizvorišta u kojoj ne bi smelo da bude gradnje, ali naravno oni su legalno izgrađeni. Podrazumeva se da mora da postoji vodovod, kanalizacija, kišna i fekalna kanalizacija kako bi se znalo gde idu otpadne vode. Znači, ne samo da nije ugrožena fabrika za proizvodnju pijaće vode nego je ovo prilika da se promene cevi koje su pola veka stare, kao i trase, da bi sve bilo znatno kvalitetnije. Postoji jedna institucija na teritoriji svih zemalja bivše Jugoslavije, koja se može nazvati najozbiljnijom, a to je Institut „Jaroslav Černi”. Oni su sedam godina radili laborat o zonama vodozaštite u Beogradu i rekli su da stambeno naselje može da postoji. Takođe, čitao sam da je ovo investitorski plan za nekoga. Međutim, to je nemoguće jer je reč o 98 odsto privatnih parcela – kazao je Stojčić.

On se osvrnuo i na postavljanje spomenika Stefanu Nemanji i dodao da je posao skoro završen.

– Možda će neki mali deo u parku  ostati nezavršen do 27. januara, ali svi grubi građevinski radovi su završeni. Zbog trenutne situacije ne bi trebalo da se okupimo u većem broju, ali svakako će svi biti u prilici da vide kako sve izgleda – zaključio je Stojčić.