Vesić: Posle Vojvodine, Beograd najveći poljoprivredni region

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić prisustvovao je danas prezentaciji Programa podrške razvoju zadrugarstva, koja je održana u Skupštini grada. Prezentaciju je upriličilo Ministarstvo za brigu o selu, u čije ime je prisustvovao ministar Milan Krkobabić, kao i njegova pomoćnica Tijana Nešić, a podršku je dao i akademik Dragan Škorić.

Vesić je zahvalio resornom ministarstvu na ovoj prezentaciji, kojom su poljoprivrednici Beograda i gradskih opština, koje u svom sastavu imaju poljoprivredna područja, upoznati sa mogućnostima učestvovanja na konkursima koje raspisuje Vlada Republike Srbije.

– Kada smo inicirali izmenu Zakona o glavnom gradu, jedan broj nadležnosti iz oblasti poljoprivrede dobili smo od Republike, kao što je poljoprivredna inspekcija, zakup poljoprivrednog zemljišta i njegova kontrola, uveli smo iznajmljivanje na period od deset godina kako bi oni koji sade mogli da planiraju sadnju, ulazimo u proces organizacije poljočuvarske službe, pregovaramo kako bismo mogli da ulažemo sredstva u protivgradnu zaštitu, a i generalno sva naša ulaganja u infrastrukturu prigradskih opština podstiču poljoprivredu. Ove godine izdvojili smo 180 miliona dinara, a konkurs u četiri kategorije za nabavku poljoprivredne opreme je u toku – rekao je Vesić, podsećajući da su ova sredstva 2013. iznosila dvadeset miliona dinara.

Vesić je najavio i plan da se otvori kancelarija u Beogradu koja bi registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pomagala da apliciraju za fondove EU, pri pisanju projekata i slično.

– Posle Vojvodine, Beograd je najveći poljoprivredni region u Srbiji, što ranije nije bilo prepoznato, iako glavni grad ima na stotine hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta – naveo je Vesić.

Najavio je nastavak saradnje sa resornim ministarstvom, kao i obilazak opština koje imaju poljoprivredno stanovništvo kako bi ih u razgovoru dodatno animirali i motivisali da koriste ono što im država omogućava.

Krkobabić je naveo da Beograd ima skoro 35 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.

– Dobra vest za njih jeste da će u okviru svojih zadruga moći da konkurišu za podsticajna sredstva i to novoformirane do sedam i po miliona dinara, a postojeće do petnaest miliona dinara. Želimo da se poljoprivrednici Beograda udruže u zadruge, a svoj posed stave u funkciju i tako postanu deo „zelenog prstena” grada Beograda – kazao je Krkobabić.

Zadruge bi bile nosioci svih aktivnosti kako bi se dobio cenjen proizvod na trpezama Beograda, a moguće i za izvoz, pojasnio je ministar. Resursi Beograda su impresivni, dodao je on, i precizirao da glavni grad ima više od dve stotine hiljada hektara ovog zemljišta.

Akademik Dragan Škorić pojasnio je da je suština čitavog ovog posla u tome da se pronađu i organizuju programi kako mladi ne bi odlazili iz naše zemlje, da ovde osnuju porodice i rade.

– Srbija i Beograd imaju dovoljno znanja i struke. Hajde da budemo udruženi – poručio je Škorić.

Pomoćnica ministra Tijana Nešić održala je prezentaciju o privrednim gazdinstvima i zadrugama. Ona je istakla da u Srbiji ima oko 566 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, što je za 66 hiljada manje nego u 2012. godini.

– Prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, a samo 10 odsto obradivih površina se osigurava. Vrednost proizvodnje u Srbiji sa jednog hektara je hiljadu dolara, dok je u Danskoj 17, a u Holandiji čak 24 puta veća – precizirala je Tijana Nešić.

Podsetila je da su nam zadruge potrebne jer objedinjuju male proizvođače koji pojedinačno ne bi mogli da opstanu, a istovremeno čine da proizvod postane roba.