Vesić: Beograd će dobiti ulicu Marka Popovića

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić prisustvovao je danas u Starom dvoru promociji knjige „Svet srednjovekovnih utvrđenja, gradova i manastira”, koja predstavlja omaž Marku Popoviću, i tom prilikom najavio da će po isteku zakonskog roka ovaj vrsni naučnik dobiti ulicu u Beogradu. Knjigu su uredili Vujadin Ivanišević, Vesna Bikić i Ivan Bugarski, a izdata je u saradnji sa Arheološkim institutom i Omladinskim pozorištem „Dadov”. Događaju su prisustvovali zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, sekretar za kulturu Ivan Karl, kao i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković. 

Vesić je istakao da srpski narod ne pamti dovoljno ljude koji nisu više živi, a koji su svojim radom to ipak zaslužili.

– U slučaju Marka Popovića situacija je drugačija, jer je imao puno prijatelja, a zadužio je i Beograd i Srbiju. Poznavao sam ga duže od dve decenije i iz svakog susreta sa njim nešto sam naučio. Takođe, mislim da su svi njegovi poznanici i saradnici mnogo naučili od njega. Marko Popović je čitav život utkao u istoriju Beograda i da nije bilo njega, mnogo manje bismo znali o Beogradskoj tvrđavi, ali i o drugim našim utvrđenjima, manastirima i gradovima. On je sebi za života podigao spomenik u vidu svega što je uradio i napisao. Na nama je da ga se sećamo i da mu se odužimo onako kako je zaslužio – rekao je Vesić.

On je naglasio da će Marko Popović, po isteku roka od tri godine koji nalaže zakon, dobiti ulicu u Beogradu jer je to zaslužio.

– Mnogo više ćemo ga se sećati kroz ovakva izdanja knjiga i kroz neke nagrade koje bismo mogli da ustanovimo. Trebalo bi da Marko Popović bude uzor mladim naučnicima i da od njega vide kako se voli ova zemlja i njena istorija. Mnogo ideja koje smo ostvarili, pre svega na Beogradskoj tvrđavi, potiču od njega, jer smo, primera radi, posle njegove smrti postavili statuu Slepog guslara, koja je deo spomenika Karađorđu uništenog u vreme Prvog svetskog rata. To je bila njegova ideja. Srećan sam što ćemo i u budućnosti biti u prilici da realizujemo neke od njegovih ideja i da tako pokažemo da nastavljamo njegov rad. Naš poslednji susret bio je vezan za sliku koja se nalazi u Svečanoj sali Skupštine grada na Trgu Nikole Pašića. Naručili smo sliku „Despot Stefan Lazarević pod zidinama Beograda”, a on je, iako već bolestan, svakodnevno pomagao slikaru kako bi delo bilo što verodostojnije i kako bi uradio nešto važno za Beograd. Ukoliko budemo imali samo delić njegovog entuzijazma, biće dobro po nas ali i po Beograd. Marko Popović ostaje da živi u nama, sećaćemo ga se jer je to zaslužio. Trebalo bi da se svako od nas ugleda na njegov život i rad jer je to najbolji putokaz kako se radi za svoj grad i svoju zemlju – poručio je Vesić.

Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković je rekla da je sa Popovićem uradila niz izložbi i projekata.

– Sa Markom Popovićem smo stalno iznova i iznova učili i svi koji smo znali da ga saslušamo, znali smo da se iza njegovog, ponekad povišenog tona, krije čovek znanja, zaljubljenik u tvrđave, utvrđenja i manastire, kao i celokupno kulturno nasleđe grada Beograda i naše zemlje. Od 2005. godine usledili su veliki i kompleksni radovi na Beogradskoj tvrđavi u kojima je Popović imao glavnu reč. U pitanju su radovi na Velikom ravelinu, Kralj kapiji, Maloj barutani na Gornjem gradu, Velikom i Malom stepenišnom silazu, Sava kapiji... Njegovo znanje, iskustvo, inventivnost, posebno su došli do izražaja prilikom rekonstrukcije i izrade izložbene postavke u Kuli Nebojša, a svi koji smo bili uključeni u proces slušali smo i upijali svaku reč – rekla je Olivera Vučković.

Naučni saradnik Arheološkog instituta i član SANU dr Vujadin Ivanišević rekao je da je naučni opus Marka Popovića izuzetno teško svesti na nekoliko rečenica, imajući u vidu njegov veliki doprinos izučavanju gradova, tvrđava i manastira, od rimskog perioda i srednjeg veka do novog doba.

– Arheologija srednjeg veka zauzimala je nezaobilazno mesto u njegovim proučavanjima zahvaljujući kojima su otkriveni i posebno vrednovani najznačajniji spomenici naše prošlosti – rekao je Ivanišević.

Istoričarka Smilja Marijanović Dušanić rekla je da u oblasti srpskih srednjovekovnih studija posebno mesto pripada osobenom intelektualnom opusu Marka Popovića. Ona je istakla da je njegovo interesovanje za svet srednjovekovnih utvrđenja, gradova i manastira podstaklo niz kolega, naročito uredništvo „Zbornika” da tako nazove knjigu koja, između ostalog, predstavlja i zahvalnost učitelju, kolegi i prijatelju.

Vesna Bikić, naučni savetnik Arheokološkog instituta i rukovodilac naučno-israživačkog projekta za Beogradsku tvrđavu rekla je da knjiga „Svet srednjovekovnih utvrđenja, gradova i manastira” predstavlja delo kojim se odaje počast Marku Popoviću.

– Bio je arheolog, kolega, mentor i prijatelj. Svi smo svesni da izlazak ove knjige dočekujemo sa pomešanim osećanjima, jer Marko nije tu da je vidi, a zamišljeno je da bude objavljena mnogo ranije. Radosni smo jer knjiga ostaje kao svedočanstvo velikog traga koji je Marko Popović ostavio u poslu kojim se bavio i koji je voleo – rekla je Vesna Bikić.

Viši naučni saradnik Arheološkog instituta Ivan Bugarski podsetio je da je Marko Popović u toj instituciji proveo bezmalo čitav radni vek. 

– Grad Beograd je preko Omladinskog pozorišta „Dadov” sufinansirao izdanje knjige. Tako se prestonica odužila stručnjaku koji ju je pola veka proučavao i štitio. Zbog toga je prikladno da se promocija održi u Skupštini grada i u okviru Dana Beograda – rekao je Bugarski.