Ulice u Beogradu poneće nazive značajnih ljudi za razvoj našeg društva

Gradski odbornici usvojili su na današnjoj sednici Odluku o dodeli naziva ulice Dragana Nikitovića, Milana Vujovića, Saše Ivankovića, Ulice irisa, Odluku o izmeni Odluke o podizanju spomenika Branku Pešiću, Odluku o podizanju spomenika Edvardu Rusjanu i Odluku o dodeli naziva parka Edvarda Rusjana.

Zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović rekla je da je inicijativu da se Osiječka ulica u gradskoj opštini Čukarica preimenuje u Ulicu Dragana Nikitovića podnela potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, u svojstvu građanke, a usvojila je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda. 

– Dragan Nikitović bio je srpski sportski komentator, novinar i urednik sportske redakcije Radio-televizije Beograd. Bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) – istakla je Andrea Radulović.

Kada je reč o Odluci o imenovanju Ulice Milana Vujovića, ona je navela da je inicijativu podneo otac preminulog pripadnika Žandarmerije Šćepan Vujović. 

– Neimenovana ulica koja će poneti ime nastradalog policajca nalazi se u okviru baze Žandarmerije u gradskoj opštini Rakovica. Milan Vujović bio je pripadnik Odreda Žandarmerije u Beogradu od osnivanja jedinice. Po završetku srednje škole opredeljuje se da radi kao vojnik u 52. bataljonu Vojne policije prištinskog korpusa. Tokom ratnih dejstava 1999. godine više puta je ranjavan. Prelaskom u Žandarmeriju 2000. godine uspešno završava obuku i sve zadatke do samog stradanja prilikom izvršenja službenog zadatka u Muhovcu kod Bujanovca. Ukazom predsednika Republike Srbije 2018. godine posthumno je odlikovan Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić” – pojasnila je Andrea Radulović.

Govoreći o odluci da se imenuje Ulica Saše Ivankovića na teritoriji gradske opštine Lazarevac, Radulovićeva je istakla da su inicijativu podneli građani Leskovačke ulice koji žele da preimenovanjem svoje ulice odaju zasluženu poštu vojniku iz naseljenog mesta Vreoci u gradskoj opštini Lazarevac, koji je kao pripadnik Vojske Srbije iz sastava 125. motorizovane brigade Kruševac stradao 16. aprila 1999. godine prilikom napada terorista na jedinicu u rejonu karaule „Košare”. 

Radulovićeva je pojasnila i odluku da se Ulica Mali Leskovac na teritoriji gradske opštine Palilula preimenuje u Ulicu irisa.

– Inicijativu za preimenovanje Ulice Mali Leskovac podneli su građani te ulice, želeći tako da novim nazivom ulice prekinu omalovažavanje građana zbog podrugljivog i smešnog naziva, koji je usvojen još 2004. godine, kako su naveli u samoj inicijativi – kazala je ona.

Kada je reč o Odluci o izmeni Odluke o podizanju spomenika Branku Pešiću, Andrea Radulović je istakla da je razlog za donošenje ove odluke predlog Odbora za podizanje spomenika da se promeni lokacija za podizanje spomenika nekadašnjem gradonačelniku Beograda, i to da nova lokacija bude na Velikom trgu u gradskoj opštini Zemun. 

– Pozicija spomenika je višestruko pogodna, imajući u vidu da prostor svojim dimenzijama daje mogućnost da se spomenik sagleda i doživi iz dovoljne udaljenosti i da se uklopi u postojeću arhitekturu i ambijent. Takođe, razlog za tu lokaciju je i simboličke prirode. Branko Pešić je svako jutro dovozio svoju majku na zemunsku pijacu na kojoj je prodavala ruže. Saglasnosti na novu lokaciju dali su Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, Urbanistički zavod Beograda, JKP „Zelenilo – Beograd”, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, kao i Gradska opština Zemun. 

Andrea Radulović je obrazložila i odluku da se podigne spomenik, tačnije postavi spomen-klupa Edvardu Rusjanu na platou fontane kod Ulice vojvode Bojovića na parceli 69/2, opština Stari grad, kao i predlog odluke da se parkovska površina na kojem bi bilo podignuto spomen-obeležje nazove parkom Edvarda Rusjana. 

– Inicijativu je podnela Ambasada Republike Slovenije u Beogradu, a Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda usvojila na svojoj sednici – rekla je Andrea Radulović. 

Edvard Rusjan je bio prvi slovenački pilot. On je 1911. zakazao let u Beogradu. Pri dosta jakom vetru poleteo je sa poljane u Donjem gradu ispod Kalemegdana, uspešno preleteo zidine beogradske tvrđave i obleteo železnički most na reci Savi. Usled pojačanog vetra i naglog zaokreta, avion se zatresao, preopterećeno krilo se odvojilo od trupa i palo u Savu. Ostatak aviona sa Rusjanom munjevitom brzinom stropoštao se preko zida tvrđave  u jarak pored koloseka železničke pruge. O ovom događaju pisao je Aleksandar Deroko u knjizi „A ondak je letio jeroplan nad Beogradom”, pojasnila je Andrea Radulović.

Kako je navela, ovim odlukama nastavljamo uspešno politiku očuvanja sećanja na ličnosti koje su svojim znanjem, umećem, hrabrošću doprinele razvoju jednog društva. 

– Ove ličnosti, kao i mnoge druge, pokazale su na najrazličitije načine ljubav prema svom gradu i prema svojoj zemlji i zato ne smeju biti zaboravljene. Nastavićemo da negujemo kulturu sećanja na njih, jer oni to zaslužuju – zaključila je Andrea Radulović.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić podsetio je da je Edvard Rusjan bio Slovenac koji je imao svoj prvi let u Beogradu i poginuo, te da je njegova sahrana bila jedna od najvećih u istoriji Beograda.

– Branislav Nušić je govorio na sahrani, a Nušićev sin je sačuvao deo aviona koji se danas čuva u Muzeju vazduhoplovstva. Ljubljana je nedavno imenovala Beogradsku ulicu u tom gradu, na tome smo im zahvalni jer su time pokazali poštovanje prema Beogradu. Postavljena je i bista Vuka Karadžića u Ljubljani koja je poklon Grada Beograda. Mi ćemo u decembru postaviti bistu Jerneja Kopitara u Beogradu koja je poklon Ljubljane našem gradu. Kada je u pitanju park Edvarda Rusjana, zajednički ćemo raditi na izradi spomen-obeležja. U junu će doći ministar odbrane Slovenije, kada će slovenački i srpski piloti odati počast Rusjanu. Tako pokazujemo da možemo da negujemo i čuvamo zajedničku istoriju. Što se tiče Dragana Nikitovića, on je obeležio detinjstvo i mladost nas mnogih i dobro je da sve više ljudi iz kulture i medija zaslužnih za razvoj našeg društva dobijaju ulicu – pojasnio je Vesić.