Radojičić: Beograd – grad budućnosti u eko-turizmu

Beograd je sve lepši, sve više se gradi i razvoj grada je sve intenzivniji, istakao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić gostujući na TV Hepi.

– Kada govorimo o ulaganjima naše zemlje u zdravstveni sistem, najupečatljiviji primer je novi Klinički centar Srbije, pogotovo ako se ima u vidu koliko dugo smo ga čekali. Prilikom obilaska ove institucije sa predsednikom Vučićem, sada posle 50 godina vidi se da postoji ozbiljna vlast koja završava taj projekat. Mnogi studenti medicine, koji su gledali taj objekat 70-ih i 80-tih godina, sanjali su da jednog dana počnu da rade u njemu, a evo tek danas nove generacije studenata medicine će imati tu šansu – istakao je Radojičić, dodavši da se uporedo sa velikim infrastrukturnim objektima rade i oni manji, u kojima sugrađani mogu da ostvare sva prava iz oblasti primarne zdravstvene zaštite.

Gradonačelnik Radojičić je podsetio da se uporedo sa izgradnjom Kliničkog centra Srbije razrešava pitanje parkinga i organizacije saobraćaja unutar kruga bolnice.

– Ministarstvo zdravlja Srbije je imalo jaku inicijativu kada je reč o ovom pitanju, a s druge strane, Grad Beograd radi dugoročni plan u vezi sa regulacijom organizacije ovog prostora tako da ćemo ovim planiranjem razrešiti saobraćajne gužve u tom delu grada. Naravno, kada govorimo o zdravstvu, postoji  veliki broj i drugih aktuelnih projekata jer među kojima je i izgradnja nove dečje bolnice „Tiršova 2”. Ovaj projekat je izuzetno važan jer više od 300 dece godišnje oboli od malignih bolesti i ta deca moraju da imaju apsolutno najbolje uslove za lečenje. Kao odgovorno društvo, moramo voditi računa o bolesnim ljudima kako u primarnoj zdravstvenoj zaštiti tako i tamo gde se zahteva visokosofisticirana oprema, a to su klinički centri – rekao je gradonačelnik Beograda.

Govoreći o razvoju grada, Radojičić je istakao da je veoma važan optimizam njegovih sugrađana koji treba da neguju svi građani Srbije. Jedan od načina da se takvo raspoloženje zadrži su i gradski festivali poput „Bir festa”, koji će se uskoro održati.

– A kada govorimo o sezoni festivala, tu neizostavno dolazimo i do teme vakcinacije. U Beogradu je juče vakcinisano nešto više od 1.500 ljudi i to je broj ispod kojeg ne bi trebalo da se ide.  Dakle, apelujem na sugrađane da nastave da se vakcinišu. Takođe, trebalo bi raditi i na tome da se sagledaju motivi onih građana koji ne žele da se vakcinišu, a vrlo često je taj motiv neopravdani strah budući da nema podataka o bilo kakvim negativnim efektima vakcina. Da ih je bilo, niko posle godinu i po dana trajanja pandemije ne bi mogao da ih sakrije, a s druge strane, ima i onih koji misle da infekcija virusom korona njima ne bi mogla da se desi, što je takođe zabluda koja može dovesti do vrlo teških formi bolesti. Dakle, festivali će se održavati, ali uz kontrolu ljudi da li su vakcinisani ili testirani, kako ne bi doveli sebe ili druge u rizik od zaražavanja. Festival „Egzit” u Novom Sadu je pokazao da je moguće napraviti dobru organizaciju, kao i to da smo odgovorni ljudi koji mogu da organizuju takve skupove. Rizici ipak postoje. Delta soj virusa je sve prisutniji, ali moramo voditi računa o balansu i pokušati da se vratimo u normalne životne tokove, uz poštovanje epidemioloških mera i procedura – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je posebno ukazao na težnju Grada da se obezbedi ravnomeran razvoj centralnih i rubnih gradskih opština, naglasivši da različiti delovi grada zahtevaju i različitu vrstu podrške. 

– Glavni projekti u gradu tiču se mobilnosti i oni će uticati na to da vazduh u Beogradu bude čistiji. Neki od najznačajnijih projekata su obilaznica oko Beograda, metro, uvođenje ekološkog prevoza, a drugi pravac kojim utičemo na očuvanje životne sredine jeste izgradnja fabrika za prečišćavanje otpadnih voda – istakao je gradonačelnik Radojičić.

On je dodao da to Beograd kao „zeleni grad” zahteva i da su nam potrebne kako velike fabrike za preradu otpadnih voda, poput one u Velikom selu, tako i one male koje će u prigradskim opštinama obavljati taj posao.

– I konačno ne mogu a da ne pomenem ogroman potencijal Beograda, posebno njegovih rubnih opština kada je reč o eko-turizmu, kulturnim i sportskim manifestacijama. Daću primer Bojčinske šume u opštini Surčin koju sam nedavno posetio i radove na izgradnji Letnje kulturne scene. Potom, tu je Grocka sa svojom tradicionalnom manifestacijom „Gročanske svečanosti”. Za nju uvek volim da kažem da je srpska Toskana. Tu je i Sopot sa svojim tradicionalnim filmskim festivalom. Na 20 kilometara od Beograda, na 40 hektara prelepe prirode, koju je Skupština Grada Beograda 2013. godine stavila pod zaštitu, nalazi se i omiljeno izletište mnogih Obrenovčana i ostalih Beograđana, a reč je o obrenovačkom Zabranu. Dakle, Beograd ima ogromna prirodna bogatstva,  planine, reke, jezera i močvare, šume, zaštićena prirodna dobra od međunarodnog značaja, Veliko ratno ostrvo, Avalu, Kosmaj, Forland leve obale Dunava, koji je sada postao 45. zaštićeno prirodno dobro Beograda. Ovo leto je idealna prilika da se građani upoznaju sa svim ekološkim draguljima, kojih je zaista mnogo u našem glavnom gradu, a koji im do sada možda nisu bili poznati – zaključio je gradonačelnik Radojičić.