Vesić: Nova deponija u Vinči po svim ekološkim standardima

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da deponija u Vinči postoji od 1977. godine i da se svaki dan tu doveze između 1.500 i 1.600 tona smeća, što znači oko 500 hiljada tona godišnje. On je za TV Pink rekao da na ovoj deponiji ima smeća dubine i do sto metara, gde se mogu pojaviti žarišta i da se nedavni požar proširio upravo iz njene dubine. 

– Na snimcima je definitivno utvrđeno da postoji dvoje ljudi koji se nalaze na deponiji neposredno pre požara. Ne znamo da li je to urađeno namerno ili slučajno, da li je to uopšte uzrok. O tome će utvrditi policija. Za nas je najvažnije da je trenutno požar potpuno lokalizovan. Kako vatrogasci kažu, on se sada „dogašava” i to će trajati još nekoliko dana. Ovakvih događaja više neće biti, jer smo 2017. godine potpisali ugovor sa japanskom kompanijom „Itoču” i francuskom kompanijom „Suez” koje su preuzele deponiju i sada su u procesu zatvaranja postojeće, gde se više ne odvozi komunalni otpad i koja će do kraja godine biti zatvorena. Nakon toga će biti posađeno drveće jer se to radi kada se zatvaraju deponije – rekao je Vesić.

On je istakao da je napravljena nova sanitarna deponija, kakva i treba da bude, po svim ekološkim standardima.

– Ispod stare deponije imamo oko 900 hiljada kubnih metara vode koja je otrovna jer prolazi kroz smeće. To je voda koja odlazi u Dunav i truje okolno zemljište gde se gaji voće. Sada ćemo ispod nove deponije imati postrojenje za preradu voda koje će je izvlačiti ispod stare deponije. Voda će se prerađivati i u čistom obliku odlaziti u Dunav – rekao je Vesić.

On je podsetio da je sagrađeno i postrojenje za preradu građevinskog otpada koje može da prerađuje oko sto hiljada tona građevinskog otpada godišnje i od čega će se kasnije praviti materijal za gradnju puteva.

– Završava se postrojenje za preradu komunalnog otpada, kapaciteta oko 340 hiljada tona, tako da sav otpad koji se donosi neće više biti slagan, nego će se odmah prerađivati i od toga će se praviti toplotna energija za grejanje dobrog dela Beograda. Sada završavamo toplodalekovod od naše toplane na Konjarniku do Vinče, kako bismo tu toplotnu energiju mogli da uzmemo i koristimo za grejanje kao što se greje pola Tokija. Na deponiji se završava i postrojenje za proizvodnju struje iz otpada, prvo takvo u Srbiji, tako da  će sav otpad koji bude dolazio na deponiju biti prerađivan i više nećemo imati skladištenje koje, pre ili kasnije, dovodi do problema. Mi smo 2018. godine morali da izgradimo branu jer je deponija polako klizila ka Dunavu i pretila je opsasnost da se sav otpad sruči u Dunav, što bi predstavljalo veliku ekološku katastrofu. Niko se tim nije bavio dok nismo tadašnji gradonačelnik Siniša Mali i ja doneli odluku da počnemo sa rešavanjem ovog problema. Raspisali smo međunarodni tender, dobili najveće svetske kompanije, koje su došle u Beograd da to reše – objasnio je Vesić.

Govoreći o kvalitetu vazduha, on je istakao da građani treba da prate izveštaje Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji je jedina relevantna institucija koja može da oceni kvalitet vazduha, jer ima svoje merne stanice.

– Oni imaju merna mesta na teritoriji Beograda, a mi smo kao Grad prošle godine doneli odluku da kupimo 50 novih mernih stanica, kako bi Gradski zavod za javno zdravlje imao preciznije informacije s obzirom na to da će meriti kvalitet vazduha na još više mesta. Sada se meri uglavnom na mestima gde je velika zagađenost. Imaće softver koji će kombinovano s vremenskom prognozom moći da daje prognozu zagađenja, pa će se unapred upozoravati na određena zagađenja – naveo je Vesić.

On je istakao da Francuzi i Japanci su u obavezi da imaju mernu stanicu na samoj deponiji za merenje kvaliteta vazduha, tako da ćemo dobijati podatke sa deponije u svakom trenutku.

– Kada saberete koliko se metana oslobodi u vazduh od jednog kubika smeće, pa koliko se kubika dnevno donosi a sve to sa brojem godina, izađe da smo mi imali skoro četiri milijarde kubika metana koji je izašao u vazduh od 1977. godine. Konačno se sa tim završava i Beograd će urediti deponiju poput svih razvijenih gradova u svetu – kazao je Vesić.

On se osvrnuo i na požar u Bloku 70 i dodao da će policija utvrditi kako je došlo do toga.

– Ovo je velika nesreća u kojoj niko nije stradao, osim jednog vatrogasca koji je dobio lakše povrede. Roba koja se tamo nalazi lako je zapaljiva i ovo je bila najveća intervencija vatrogasaca u poslednjih nekoliko godina. Vatrogasnim kolima je bilo teško da priđu zbog parkiranih automobila i pokazalo se da je Grad bio u pravu kada je odlučio da kupi dva manja vozila za gašenje požara, koja će do kraja godine biti predata vatrogasnoj jedinici. To su vozila težine do tri i po tone koja smo kupili zbog pešačkih zona, jer tamo ne smeju da ulaze teža vozila, ali moći ćnj da se koriste i za ovakve situacije. Gradimo sa MUP-om novu stanicu za vatrogasce u Novom Beogradu i konstantno ulažemo u naše vatrogasce – kazao je Vesić.

On je naglasio da kada ekologija postane glavna tema u jednoj zemlji znači da se bolje živi.

– Teme kao što su radna mesta ili standard nisu više toliko važne, jer kada možete da se bavite ekologijom znači da zemlja napreduje. Ekologija je bila važna tema i pre 20 godina, samo je niko nije politizovao, dok se danas od požara pravipolitika. Imate požare u Turskoj, Grčkoj, poplave u Nemačkoj, gde je pukla i brana. Da se to desi kod nas, svi bi stajali ispred Predsedništva i Skupštine grada i tražili ostavke, a niko ne bi pokušao da spasi ljude. Nemojmo da pravimo politiku od ekologije jer je to problem svih građana. Svi želimo da imamo čistu životnu sredinu, kanalizaciju i želimo da sačuvamo svako drvo, što je normalna politika za svakog čoveka – kazao je Vesić.

On je naglasio da će 1. oktobra biti raspisan tender za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava.

– To je skoro 80 kilometara kanalizacije. Potpisali smo ugovor kroz projekat „Čista Srbija” za izgradnju kanalizacije u Obrenovcu i Lazarevcu – u Obrenovcu 98 kilometara kanalizacije, a u Lazarevcu nekih 80 kilometara. Raspisaćemo i tendere za izgradnju kanalizacije u Kaluđerici, Sopotu, a u Mladenovcu i Ostružnici se radi još jedna fabrika za preradu otpadnih voda. Nadam se da će Evropska unija ispuniti obećanje i dati novac da gradimo kanalizaciju i fabriku za preradu otpadnih voda u Batajnici. U Velikom selu se gradi velika fabrika za preradu otpadnih voda čime ćemo rešiti problem koji Beograd ima, a to je sto direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav. Svake godine sipamo u Savu i Dunav fekalija u zapremini od 60 hiljada olimpijskih bazena. Izgradnjom ovih fabrika izbacićemo te direktne izlive, počećemo da prerađujemo otpadnu vodu i u čistom obliku da je puštamo u reke. To su sve važne stvari kada je u ekologija u pitanju – poručio je Vesić.

On je podsetio da je Grad Beograd kupio i mašinu „sadišu” koja presađuje drvo staro do 12 godina, visine do 15 metara i debljine stabla do 22 metra. Vrednost ove mašine je 250 hiljada evra.

– Želimo da sačuvamo svako stablo, jer kada se negde proširuje ulica, prirodno je da se presadi stablo deset metara dalje – istakao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je najavio za sledeću nedelju raspisivanje tendera za povezivanje Mosta na Adi i Bulevara patrijarha Pavla oko Košutnjaka.
Ovaj projekat kasni jer je projektom od ranije bilo predviđeno da bulevar ide posred Topčiderskog parka, zbog čega je trebalo naći način da se park zaobiđe.

– Uspeli smo da zaštitimo park, napravimo obilaznicu i imaćemo direktan izlaz sa Mosta na Adi – zaključio je Vesić.