Vesić: „Beograd-put” posluje domaćinski, linijskog parka ne bi bilo bez Beograda na vodi

Javno komunalno preduzeće „Beograd-put” u ovom trenutku ne duguje nijedan dinar na ime kredita. Od 2017. godine ovo preduzeće nije uzelo ni jedan jedini dinar za kredite iako je u svakom godišnjem planu poslovanja postojala opcija kreditnog zaduživanja. Kada je aktuelna gradska vlast preuzela upravljanje Beogradom, JKP „Beograd-put” je imalo 730 miliona dinara duga prema dobavljačima, kao i 1.159.000 duga od kredita, što je ukupno 1.889.000, odnosno 16,2 miliona evra, izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

On je pojasnio da u programu poslovanja svakog javnog preduzeća mora da postoji opcija koja bi u nekoj vanrednoj situaciji omogućila uzimanje kredita.

– Trenutno živimo u okviru pandemije virusa korona i preduzeća moraju da imaju mogućnost kreditiranja ukoliko se pojavi potreba, jer mora se misliti na radnike, zarade i generalno poslovanje. U programu poslovanja mora postojati opcija koja će odgovoriti na svaku moguću situaciju. Ovo preduzeće je prošle godine, prvi put u poslednjih 20 godina, zaključno sa 31. decembrom isplatilo sve dugove prema dobavljačima i teško je naći firmu u Srbiji koja dobavljačima ne duguje ni dinar. Osim toga, „Beograd-put” je uplatio i dobit Skupštini grada u iznosu od 195.166.000 dinara, što znači da je preduzeće dobro poslovalo i zaradilo novac ne samo za svoje potrebe već i za Grad Beograd, koji od tog novca reguliše deo svojih obaveza poput socijalnih davanja i drugih obaveza. Možemo da čujemo i napade zbog isplaćivanja solidarne pomoći, koju svi zaposleni u gradskim preduzećima i Gradskoj upravi dobijaju od 2018. godine, a tako će biti sve dok aktuelna vlast vodi grad. Prethodna gradska vlast je ostavila dugove prema porodiljama i korisnicima socijalne pomoći u iznosu od pet milijardi i 370 miliona dinara. Osim toga, ne bi trebalo zaboraviti ni vrtiće koji su nezakonito naplaćivani više od dozvoljenog iznosa, pa je sadašnja gradska vlast samo roditeljima u to ime isplatila tri i po milijarde dinara – rekao je Vesić.

Govoreći o izgradnji linijskog parka, Vesić je istakao da je prema preliminarnim procenama potreban iznos za taj projekat oko 55 miliona evra.

– Kada bude raspisan tender, videćemo kakve ćemo ponude dobiti. Okvirna procena je 55 miliona evra, toliko je i rezervisano sredstava, od čega je za ovu godinu planirano 15 miliona. Danas je pred odbornicima plan detaljne regulacije tog područja i u narednih mesec-dva će biti raspisan tender. Do kraja godine bi trebalo da dobijemo izvođača radova i tada će biti poznati svi detalji. Linijski park je posledica izgradnje Beograda na vodi. Da nije bilo tog projekta, ne bi bilo ni linijskog parka i toga bi trebalo da bude svestan svako ko hvali izgradnju parka, a protivnik je Beograda na vodi. Da nije došlo do izgradnje Beograda na vodi, ne bi bilo ni izmeštanja železnice iz centra grada. Linijski park će se naći tačno na nekadašnjoj trasi vozova – rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je podsetio da Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda postoji od 1960. godine. Kako je rekao, od tada do 1990. godine, odnosno za prvih 30 godina postojanja Zavod je proglasio ukupno devet kulturno-istorijskih celina.

– Određivanje kulturno-istorijskih celina je važno jer se u okviru svake celine za svaki pojedinačni objekat određuje vrednost, mogućnost rekonstrukcije, obnavljanja ili bilo koji drugi vid eventualnog menjanja dosadašnjeg izgleda i namene. Od 1990. do 2017. godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda nije proglasio nijednu kulturno-istorijsku celinu. Od 2017. godine do danas, Zavod je proglasio devet kulturno-istorijskih celina i zaštitio 30 pojedinačnih objekata. U ovom trenutku, u procesu proglašavanja su još tri kulturno-istorijske celine, od kojih je jedna Tašmajdan sa celim univerzitetskim centrom, Stara Palilula i Krunska ulica. Sve to za cilj ima da se, između ostalog, spreči izgradnja objekata koji se ni vizuelno ni na bilo koji drugi način ne uklapaju u celinu u kojoj se nalaze. Osim toga imamo osam kulturno-istorijskih celina koje su u procesu izrade i trebalo bi da budu upućene Vladi Srbije na proglašenje. To su Savamala, Topčidersko brdo i Dedinje, Kotež i Neimar, Senjak, blokovi 1 i 2 na Novom Beogradu, Zapadni Vračar, Istočni Vračar i kompleks državnih bolnica na opštini Savski venac. Kada sav posao bude završen, ukupno 11 novih i osam već proglašenih kulturno-istorijskih celina činiće većinu u odnosu na prethodnih 27 godina pre 2017. godine – naglasio je Vesić.

On je dodao da Beograd mora da se gradi kao i svaki drugi grad i naveo podatak da sa današnjim danom u Beogradu ima tačno 399 kranova jer, kako je rekao, infrastruktura mora da se razvija i od toga ne treba praviti politiku.

– Urađeno je 500 fasada i biće urađeno još sto, rade se parkovi i ulice i srećan sam što je tako – rekao je Vesić novinarima.

Govoreći o nabavci autobusa, Vesić je podsetio da je u poslednje tri godine nabavljeno 355 autobusa jer su Beograđanima potrebni autobusi, kao i to da će svakako biti prihvaćena najbolja ponuda.

– Plan je da u narednih pet godina svake godine kupujemo po sto autobusa na gas, te da tako 2028. godinu dočekamo sa novih 600 autobusa na gas i još ukupno 70 elektroautobusa. U trenutku kada proradi prva linija metroa, ne bi trebalo da imamo ijedno vozilo u gradskom prevozu koje je na dizel – rekao je Vesić.

On je istakao da u vreme prošle gradske vlasti nije bilo usluge ličnih pratilaca za decu sa smetnjama u razvoju, a danas ih ima 500. Do kraja godine biće ih još dvadeset, a očekuje se i novih sto, što pokazuje da sada u budžetu Grada ima novca za nove usluge koje su važne za život građana.