Vesić: Nastavljamo politiku sećanja na ljude i događaje koji su važni za Beograd

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da su na današnjoj sednici usvojene i tačke koje se tiču nastavka politike sećanja na ljude i događaje koji su važni za Beograd.

Govoreći o Odluci o dodeli ulice Ljubanu Jednaku na teritoriji gradske opštine Voždovac, Vesić je naglasio da je predlog za dodelu ove ulice dao predsednik Aleksandar Vučić u svojstvu građanina.

– Ljuban Jednak je jedini preživeli iz glinske crkve, kada je na najmonstruozniji način 1941. godine masakrirano oko 1.700 Srba. Jedini je preživeo taj masakr i svedočio je o tome posle rata, a onda je 1995. godine proteran ponovo od te iste sulude politike u koloni koja je krenula iz Krajine u Srbiju. Umro je posle nekoliko godina, bez spominjanja imena, kao da je umro neko ko nikada ništa nije uradio i nije proživeo te strahote. Predsednik Republike Srbije je govorio o njemu 4. avgusta u Busijama i posle nekoliko dana je kao građanin uputio predlog da Ljuban Jednak dobije ulicu – naglasio je Vesić i dodao da je bilo pravde Ljuban Jednak bi mnogo ranije dobio ulicu u Beogradu.

Kada je reč o Odluci o dodeli naziva skvera po Mileni i Gagi, Vesić je istakao da je to novi skver koji se radi i koji će biti završen 17. septembra, a nalazi se između Mileševske i Ulice cara Nikolaja.

– Biće to divan skver i ideja je da on dobije ime po Mileni Dravić i Draganu Nikoliću. Ova odluka je uslovna i stupa na snagu 14. oktobra, jer se tada navršava tačno tri godine od smrti Milene Dravić, a po gradskim odlukama moramo da sačekamo tri godine od smrti. Taj skver će svoj naziv dobiti 14. oktobra, pre toga ćemo raspisati konkurs da se postavi obeležje „Obraz uz obraz”, koje će personifikovati zajednički život Milene i Gage i njihovu kultnu emisiju – objasnio je Vesić.

Kako je naveo Vesić, jedna sada neuređena površina u Bulevaru kralja Aleksandra, na uglu sa Ulicom kneginje Zorke, postaće u decembru javna površina uređena kao park i dobiće naziv park Mike Oklopa.

– Njegovo delo „Kalifornija bluz” je jedno od najprodavanijih dela u bivšoj Jugoslaviji. Uneo je beogradski žargon u srpsku književnost i mislim da je bilo vreme da on dobije svoj park. Važno je da smo ga se setili – kazao je Vesić.

Prema njegovim rečima biće podignut i spomenik „Alaski krst” na inicijativu Asocijacije alasa Srbije i nalaziće se na Adi Huji. On se diže u znak zahvalnosti i sećanja na sve ribare koji su živeli u Beogradu.

– Ribara se niko nije setio, a zanimanje alas i danas postoji, oni hrane ovaj grad vekovima i zaslužili su da imaju svoje obeležje oko kojeg će se okupljati. To je lep dokaz kako naš grad vodi računa o različitim ljudima – rekao je Vesić.

Govoreći o Odluci o podizanju spomenika Dušanu Radoviću i tome da on dosad nije imao spomenik u Beogradu, Vesić je napomenuo da to pokazuje da se nije vodilo računa o važnim ljudima.

– Svi mislimo da Duško Radović treba da ima spomenik. Nalaziće se na Topličinom vencu, raspisaćemo konkurs, a tamo se u narednih nekoliko meseci podiže i spomenik Deroku. Tako ćemo taj divan kraj, koji je sada postao pešačka zona, oplemeniti sa nekoliko spomenika – rekao je Vesić.

Donosimo i Odluku o podizanju spomenika poginulim borcima i umrlim ratnim vojnim invalidima u ratovima od 1991. do 1999. godine, naveo je Vesić i dodao da to suštinski jeste novi spomenik, ali i nije, jer je ispred Doma ratnih invalida bilo podignuto jedno obeležje.

– To obeležje, nažalost, ni oni nikada nisu prihvatili, nije zaživelo jer je očigledno urađeno bez dogovora sa njima i nisu bili zadovoljni kako izgleda. Rekonstrukcijom celog Savskog trga to smo obeležje morali da sklonimo i zajedno sa udruženjima ratnih vojnih invalida i boraca smo se dogovorili da bude urađeno novo obeležje koje će se nalaziti u parku prekoputa spomenika Gavrilu Principu, na uglu Sarajevske i Nemanjine. To neće biti isti spomenik i dobro je što to radimo zajedno sa udruženjima jer spomenik nema smisla ako ga ne prihvate oni koji neguju tradiciju onih kojima je namenjen – naglasio je Vesić.

Vesić je rekao i to da je predlog o podizanju spomenika naučniku i pronalazaču Mihajlu Pupinu dobijen od tehničkih fakulteta.

– Ta odluka je doneta pre nekoliko godina, ali se dosta lutalo oko toga gde da on bude postavljen. Zahvalan sam Vladimiru Orliću, Branku Kovačeviću, kao i svima koji su bili na sastancima u vezi sa ovim predlogom. Spomenik će verovatno i biti podignut ispred tehničkih fakulteta, paralelno sa Teslinim, što je i prirodno da Tesla i Pupin budu zajedno i da će to biti ispunjenje pravde – rekao je Vesić i dodao da se ovim odlukama nastavlja negovanje kulture sećanja.

Spomenike dižemo jer mislimo da narod treba da se seća ljudi koji su značajni, kazao je Vesić i dodao da su spomenici podizani ranije i da je neko želeo da čuva naš nacionalni identitet i kulturu, danas bismo usvajali odluke za manji broj spomenika.

– Grad Beograd plaća sve projekte za rekonstrukciju Komande ratnog vazduhoplovstva, jer je i to spomenik kulture. Dvadeset godina jedan kvadratni metar nije obnovljen. Grad je zato prvo platio projekat statike, pa projekat rekonstrukcije, a do kraja godine ćemo znati koliko će sve koštati. Mislim da ovaj grad treba da neguje kulturu sećanja – zaključio je Vesić i dodao da sve to nije bacanje novca, već ulaganje u čuvanje identiteta našeg naroda.

Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković je obrazlagala Odluku o dodeli naziva skvera po Mileni i Gagi, velikanima srpskog glumišta Mileni Dravić i Draganu Nikoliću.

– Što se tiče „Mike Oklopa”, on je u srpsku istoriju književnosti ušao sa prvim romanom „CA. Blues” („Kalifornijski bluz”), koji je napisao 1981. godine. Prolaz, odnosno stepenište od Gardoške ulice do platoa Milenijumske kule u Zemunu dobilo je naziv stepenište „Miodraga Dabižića”. Miodrag Dabižić je omiljeni zemunski nastavnik istorije koji je svoju karijeru završio u Muzeju grada Beograda. Značajan je kao jedan od inicijatora osnivanja Turističkog društva Zemuna, ali i omiljeno lice svih. Alaski krst na Adi Huji je od hrastovine, visine 10 metara i osveštan je – rekla je Medakovićeva.

Ona se osvrnula i na Odluku o podizanju spomenika Dušanu Radoviću i dodala da je on bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, a njegov se uticaj i danas oseća.

– Značajna je i odluka da se podigne spomenik poginulim borcima i umrlim ratnim vojnim invalidima u ratovima od 1991. do 1999. godine, u okviru javne zelene površine – skvera između ulica Hajduk Veljkov venac i Nemanjine, ispred zgrade Železničkog muzeja. Inicijativu je podnelo Udruženje ratnih vojnih invalida, koju je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda usvojila. Takođe, ništa manje nije značajna odluka da se spomenik velikom srpskom i svetskom naučniku i pronalazaču Mihajlu Pupinu podigne ispred zgrade Tehničkog fakulteta u Beogradu – rekla je Medakovićeva.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl je obrazlažući na današnjoj sednici Odluku o dopuni Odluke o stalnim manifestacijama u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd izjavio da su razlozi sadržani u potrebi stvaranja mogućnosti za imenovanje odbora Beogradskog sajma knjiga (predsednik i osam članova).

– Beogradski sajam knjiga je jedna od 12 stalnih manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd – rekao je Karl.