Vesić: Petsto godina postojanja Jevrejske opštine Beograd dokaz neraskidivih veza srpskog i jevrejskog naroda

Zamenik gradonačelnika Beograda prisustvovao je večeras u Starom dvoru svečanoj proslavi 500 godina postojanja Jevrejske opštine Beograd.

Vesić je u ime Grada Beograda i svoje lično ime čestitao veliki jubilej – 500 godina postojanja Jevrejske opštine Beograd i izrazio mišljenje da u Beogradu ne postoje institucije koje postoje toliko dugo.

– Za 500 godina, jevrejska zajednica je dala veliki doprinos razvoju Beograda. Mnogi pisci, generali, političari i drugi ugledni članovi društva bili su Jevreji. Kada je Srbija ulazila u ratove, Jevreji su zajedno sa svojim komšijama oblačili uniforme. Danas, kada neko prošeta jevrejskim grobljem, pred sobom ima istoriju Srbije, što dovoljno govori o povezanosti Srba i Jevreja. Zbog toga imam običaj da kažem da je jevrejska zajednica dragulj Beograda i drago mi je što je tokom poslednjih godina sve prisutnija u našem društvu. To se „poklapa” sa dodatnim poboljšanjem odnosa Srbije i Izraela, a nećemo pogrešiti ukoliko kažemo da je tokom poslednjih decenija Srbiji i Beogradu nedostajalo veće prisustvo jevrejske zajednice – rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd će uvek „stati iza svoje jevrejske zajednice” i raditi na očuvanju sećanja na sve Jevreje stradale u Drugom svetskom, ratu, kao i na one koji su bili značajni za naše društvo ili istoriju uopšte.

– Posebno sam ponosan na činjenicu da je prva odluka Skupštine grada, nakon formiranja gradske vlasti i izbora 2014. godine, bila Odluka o proglašenju 10. maja za Dan žrtava Holokausta u Beogradu. To je suštinski pokazalo naše opredeljenje da ćemo se posvetiti Starom sajmištu koje je iz perioda stare Jugoslavije bilo jedini neobeleženi logor. Zbog čega Staro sajmište nije „memorijalizovano” kao neka druga mesta stradanja u staroj Jugoslaviji? Taj odgovor verovatno nikada nećemo saznati. Ipak, činjenica da do toga nije došlo u prošlosti, ne znači da nemamo obavezu to da učinimo – dodao je zamenik gradonačelnika.

Vesić je istakao da je upravo zbog toga pomenuta Odluka Skupštine grada o Danu sećanja na žrtve Holokausta svojevrstan početak čitavog procesa koji se odnosi na Staro sajmište.

– Grad Beograd je pokrenuo prve procese, a na kraju smo došli i do donošenja zakona. Formirana je ustanova memorijalnog centra i sada preostaje da država Srbija otkupi imovinu i da na taj način na zemljištu koje je u potpunosti u državnom vlasništvu bude formiran Memorijalni centar Staro sajmište. To je važno jer će sačuvati sećanje na sve naše komšinice i komšije Jevreje, koji su stradali tokom Drugog svetskog rata. Ne bi trebalo da Staro sajmište predstavlja isključivo spomen-obeležje, već mesto na kojem će mladi sa čitavog Balkana moći da uče o užasima Holokausta. Ukoliko mladi budu obrazovani po ovom pitanju, neće biti moguća revizija istorije koju određene struje pokušavaju da sprovedu već decenijama i da od dželata naprave žrtve, a od žrtava dželate. To je nešto što ne smemo da dopustimo – poručio je Vesić.

On je rekao da je srećan što je Grad Beograd preko svog Istorijskog arhiva i svih dostupnih dokumenata sačuvao sećanje na 6.000 stradalih Jevreja u Beogradu.

– Dokumentaciju smo predali Muzeju Holokausta u Vašingtonu, a tu se mogu pronaći podaci o tome koliko su to bili značajni članovi našeg društva. Ponosan sam i na činjenicu da je Srbija jedna od prvih država u Evropi koja je 2016. godine donela zakon koji je rešio pitanje restitucije imovine oduzete Jevrejima. Taj zakon je doprineo povećanju prisutnosti jevrejske zajednice u društvenom životu. Sećam se posete izraelskog predsednika Ruvena Rivlina u julu 2018. godine kada je jedna ulica u Zemunu dobila ime po Teodoru Herclu, „ocu” moderne izraelske države. Sudbine i veze srpskog i jevrejskog naroda su neraskidive. Sećanjem na istoriju, gradimo bolju budućnost, a naša budućnost je zajednička. Ponosni smo na naše prijateljstvo sa Izraelom, kao i na doprinos jevrejske zajednice razvoju Beograda. Ponosni smo na 500 godina postojanja Jevrejske opštine u Beogradu i želimo da potraje još vekovima. Zajedno možemo da učinimo Srbiju još boljim mestom za život – zaključio je Vesić.

Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks je zahvalio Gradu Beogradu na gostoprimstvu i prilici da se veliki jubilej obeleži u Starom dvoru.

– Čast mi je i zadovoljstvo da se obratim povodom 500 godina postojanja Jevrejske opštine Beograd. Iako je kroz istoriju izgledalo da do ovog dana nikada neće doći, upravo to oslikava „priču” jevrejskog naroda. Istrajnost u preživljavanju je glavna karakterna osobina Jevreja tokom više od tri milenijuma istorije. Bilo je pomena Jevreja u Beogradu i pre 1521. godine, alu oni su dolazili i odlazili. Nadam se da smo danas obeležili „samo” prvih 500 godina postojanja Jevrejske opštine Beograd – rekao je Fuks.