Za uklanjanje divljih deponija sa javnih površina od 2014. godine izdvojeno oko 130 miliona dinara

Grad Beograd je za uklanjanje divljih deponija sa javnih površina od 2014. godine izdvojio oko 130 miliona dinara, a za ovu godinu 21 milion dinara, izjavila je gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević.

Ona je za TV Prva precizirala da je poseban problem povećanje broja građevinskih deponija, te da se one javljaju na dnevnom nivou.

– S jedne strana, nedovoljan je broj komunalnih i ekoloških inspektora imajući u vidu koliko se ne poštuje Zakon o upravljanju otpadom Republike Srbije. S druge strane, kada bi se privatna lica i preduzeća koja se bave građevinskim otpadom pridržavala zakona, ne bi imalo potrebe za kažnjavanjem – rekla je Vilotijevićeva.

Ona je podsetila da je Grad Beograd u Lokalnom planu, koji je usvojen prošle godine, planirao kako se upravlja građevinskim otpadom. 

– Tada smo dali podatak da ćemo podići reciklažu do nekih 40 odsto za deset godina. Važno je znati da se 20 odsto od ukupne količine otpada može tretirati, dok je 80 odsto zemlja od iskopa. U tom planu se tačno precizira kako se upravlja građevinskim otpadom, a kako zemljom od iskopa – naglasila je Ivana Vilotijević.

Prema njenim rečima, građevinski otpad se tretira na dva načina, s tim da je prvi na stacionarnom postrojenju u Vinči. 

– Sada završavamo jedan projekat koji povezuje Novi Beograd, Surčin i Batajnicu, kako bi i taj deo grada bio pokriven centrom za tretman građevinskog otpada koji se može reciklirati. Pored toga, postoje i mobilna postrojenja koja se nalaze na onim mestima gde je neophodno vršiti nasipanje po planskom dokumentu u kojem se nalazi adekvatan elaborat o nasipanju. Kada se završi sa nasipanjem, onda se pomera na sledeću lokaciju – precizirala je Ivan Vilotijević.

Sekretarka je istakla da ponekad postoji nerazumevanje javnosti, koja misli da je reč o deponiji, a ne o nasipanju, jer neke lokacije moraju biti podignute na određeni nivo kako bi se te lokacije dalje upotrebljavale. 

– Od iskopa godišnje imamo 1,2 miliona tona zemlje, koja se delom koristi za revitalizovanje lokacija, to jest za vraćanje u pređašnje stanje onih zona koje su eksploatisane – rekla je Vilotijevićeva.