Obrađeno 2.200 prijava za legalizaciju

Gradska i opštinske komisije za legalizaciju dosad su obradile 2.200 prijava, što je oko dva odsto od ukupno primljenih zahteva za legalizaciju, rečeno je danas na konferenciji za novinare gradske vlade. Građani su do 13. novembra 2003. godine podneli 109.787 prijava, ali su komisije ustanovile da je gotovo 90 odsto prijava nepotpuno. Većini su poslati dopisi za dopunu dokumentacije, a komisije su obavezne da sve prijavljene u roku od dva meseca obaveste o prispelim prijavama.
Ovaj veliki i ozbiljan posao grad je, prema rečima Ljubomira Anđelkovića, potpredsednika Izvršnog odbora Skupšine grada, dugo i temeljno pripremao pre početka akcije legalizacije bespravno podignutih objekata.

– Pripremani su pre svega kadrovi, ali i planska dokumentacija, izrađivana su privremena pravila za legalizaciju, izvršena je ozbiljna analiza zona. U opštinske komisije, u čijoj su nadležnosti objekti površine do 800 kvadratnih metara, ključeni su i ljudi iz Urbanističkog zavoda i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a na isti način je pojačan i sastav  gradske komisije. Članovi ovih komisija sastaju se dva puta nedeljno, a na svakom sastanku razmotri se po tridesetak zahteva – rekao je Anđelković.

Rezultati su, prema njegovom mišljenju, očigledni: kada je 1995. godine započeo proces legalizacije, od 100.000 prijavljenih objekata dozvole su izdate samo za 1.500, a i one su bile privremene. Sada je obim posla udvostručen, a iz gradske uprave najavljuju da bi intenzitet mogao i da se pospeši.

– Sa ovom procedurom završava se kompletan postupak legalizacije. Građani će napokon imati uknjižen objekat i validne papire, a njihova imovina dobija potpuno drugi tretman. Oni će moći da raspolažu tom imovinom, biće u prilici i da je založe i uključuju u sve svoje poslovne aktivnosti – rekao je potpredsednik gradske vlade.

Jedini problem pojavio se na Novom Beogradu, gde je komisiji stiglo oko 4.000 prijava za legalizaciju objekata koji se nalaze na Starom sajmištu i Ledinama. Grad na ove lokacije, prema Anđelkovićevim rečima, ozbiljno računa u svojim razvojnim programima.

Vladimir Macura, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, rekao je  na današnjoj konferenciji za novinare da  je taj zavod napravio pravilnik i plan reonizacije grada u procesu legalizacije. Zavod je napravio i kompjuterizovane karte, podelio ih svim komisijama, pomogao u njihovoj instalaciji i obučio timove koji rade na sprovođenju legalizacije.

– Mi smo pružili kompletnu logističku pomoć svima koji učestvuju u ovom poslu, a na usluzi smo i dalje, kroz konsultantske usluge. Po dva naša predstavnika učestvuju u radu kako opštinskih, tako i gradske komisije – rekao je Macura.

Vuk Đurović, gradski sekretar za urbanizam i građevinske poslove, istakao je da na legalizaciji radi najmanje sto ljudi iz ovog sekretarijata. Formirano je čak i posebno odeljenje i nabavljena neophodna informatička oprema kako bi se posao obavljao što brže i preciznije.

– Posle legalizacije na red dolazi urbanizacija. Za sva naselja radiće se urbanistički planovi, infrastruktura, osvetljenje, ulice i sve ostalo što je potrebno da jedno naselje dobije zaokružen izgled. Sve to radiće se upravo iz sredstava dobijenih legalizacijom ovih objekata – rekao je Đurović.

Stevan Kamenković, zamenik generalnog direktora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada, rekao je da i Direkcija ima svoje predstavnike u svim komisijama, a formirala je i vlastito odeljenje za legalizaciju.

Grad je uporedo sa obradom prijava doneo i nekoliko odluka kojima se građanima omogućava da na što korektniji i povoljniji način završe proces legalizacije svojih objekata. Onom najnovijom u petu B zonu uključena su i preostala karakteristično seoska gazdinstva, a pre nje usvojena je važna odluka koja reguliše olakšice socijalno ugroženim kategorijama građana.

– Onima koji nisu u stanju da podnesu sve troškove legalizacije Sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu omogućiće značajne popuste. Socijalno najugroženija domaćinstva biće u potpunosti oslobođena plaćanja troškova naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, dok će ostale kategorije ugroženih moći da ostvare popuste od 80 do 20 odsto. Tako će, na primer, četvoročnana domaćinstva koja imaju prihodmanji 10.275 dinara moći da ostvare popust od 80 odsto.  Prema toj skali, domaćinstva koja ostvaruju prihod od 25.687 dinara  imaće popust od 20 odsto – rekao je Ljubomir Anđelković.

Svi učesnici u procesu legalizacije imaće i 50 odsto popusta za jednokratnu uplatu. Pored toga, naplaćivaće se samo magistralni pravac, dok će grad priznati sva ostala ulaganja u infrastrukturu.  Rok plaćanja produžen je na deset godina.

Grad je izašao u susret i seoskim gazdinstvima odlukom da će građani naknadu plaćati samo za stambeni i poslovni objekat, ako ga naravno imaju, dok za pomoćne objekte neće plaćati ništa.