Stručni skup o odbrani od bujica i sprečavanju erozije

U Skupštini grada Beograda danas  je održan stručni skup sa temom „Odbrana od bujičnih poplava i zaštita od erozije na teritoriji grada Beograda i obaveze lokalne samouprave”. Na skupu je razgovarano o značaju dokumenata kojima se propisuju obaveze institucija u sprečavanju ovih pojava i saniranju posledica, štetnim dejstvima bujičnih poplava i erozionih procesa i dužnostima lokalnih vlasti u procesu zaštite. Ovoj prezentaciji prisustvovali su predstavnici gradske vlade, izvršnih odbora skupština opština, Gradskog operativnog štaba za odbranu od poplava, Republičke direkcije za vode, Republičke vodoprivredne inspekcije, Šumarskog fakulteta, Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, Urbanističkog zavoda Beograda, Uprave za vode grada i javnih komunalnih preduzeća, kao i komandanti opštinskih štabova za odbranu od poplava i mnogi drugi.

Grad je krajem 2003. godine, u skladu sa zakonskom obavezom lokalnih vlasti da donesu plan odbrane od bujičnih poplava i plan zaštite od erozije, izradu ovih dokumenata poverio Institutu „Jaroslav Černi” i Šumarskom fakultetu.

– Naša je dužnost da prema ovim uputstvima preduzmemo sve da bujične poplave budu pod kontrolom, kao i da obezbedimo imovinu i građane od njihovih štetnih posledica. Mi to, zapravo, možemo da okrenemo i u našu korist pa da, dok se branimo, ponešto i uredimo i popravimo, a i neku veću površinu privedemo drugačijoj nameni ili korisno upotrebimo onu koja je oteta od bujične poplave i erodiranja. Lokalna samouprava je u ovom procesu veoma važna. Neophodno je da se ovaj plan dosledno sprovodi, ne samo u trenutku kada je opasnost najveća nego i tokom čitave godine, kako bi zaštita bila potpuna – rekao je Aleksandar Spasić, potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada i predsednik Operativnog štaba za odbranu od poplava i zaštitu od erozije.

Ovi dokumenti su važni i za izradu projekata na uređenju slivova, korišćenje i unapređenje poljoprivrednog zemljišta i planiranje u oblasti urbanizma, saobraćaja, ekologije.

– Planovi će poslužiti i kao osnova za dalja planiranja razvoja privrede i društva na području Beograda, pošto ni planiranje održivog razvoja jednog regiona nije moguće ako se prethodno ne reše problemi erozije i odbrane od bujičnih poplava. Gotovo cela teritorija Srbije ugrožena je vodnom erozijom, a kao posledica erozije zemljišta, u slivovima se javljaju i bujični tokovi, često sa katastrofalnim poplavama – rekao je profesor Ljubodrag Mihajlović, dekan Šumarskog fakulteta.

Teritorija grada ima razvijenu hidrološku mrežu. Pored Save i Dunava, postoje još 172 vodotoka sa izrazito bujičnim karakterom, od kojih neki pokrivaju teritoriju dve ili više opština. Slivovi ovih tokova su po pravilu uvedeni u gradsku kišnu kanalizaciju, koja uglavnom nije projektovana za ekstremne vode. Tokom poslednjih godina bujične poplave u Beogradu su uzrokovale kolaps u saobraćaju i radu komunalnih sistema, kao i značajne materijalne štete na privrednim i stambenim objektima i poljoprivrednom zemljištu.

– Predstoji nam veliki posao, koji iziskuje i vreme i sredstva. Mi, srećom, imamo znanja za ovakav poduhvat. Do pre dvadesetak godina naše institucije koje se bave vodama radile su u inostranstvu sa ogromnim doprinosom i ogromnim profitom. Zato sada imamo mogućnost i priliku da oblast voda ponovo dignemo na nivo na kom je nekada bio – rekao je Milan Dimkić, direktor Instituta „Jaroslav Černi”.

Grad, prema rečima Ivana Anđelkovića, direktora Uprave za vode grada Beograda, sa nestrpljenjem čeka rezultate studije Instituta „Jaroslav Černi”, u kojoj se ispituje više od 160 bujičnih tokova do trenutka kada oni ulaze u komunalni sistem. Ovi hidraulični tokovi biće istraženi bilo da direktno idu u velike vodotoke Save i Dunava, bilo da ulaze u kolektore otpadnih voda.