Okrugli sto o iskustvima lokalne samouprave

Na inicijativu gradonačelnice Radmile Hrustanović, delegacije evropskih gradova  koje prisustvuju proslavi praznika Beograda  iskoristile su ovaj susret i za razmenu iskustava  o organizaciji i funkcionisanju lokalnih uprava  u svojim zemljama. Okrugli sto na tu temu održan je u subotu, 17. aprila, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, inače smeštenom na  kalemegdanskoj lokaciji zvanoj „breg za razmišljanje”.
Skup je otvorila  direktorka ovog zavoda Vera Pavlović-Lončarski podsećanjem na istorijat Beogradske tvrđave i datuma koje Beograd praznuje sa svojim gostima iz Evrope. Svaki od njih, počev od „krštenice” grada iz 878. godine, do diplomatske pobede kneza Mihaila Obrenovića, koja je rezultirala predajom ključeva grada 19. aprila 1867. godine, svedoči o tome da je ovaj grad svoje najbolje trenutke ostvarivao zahvaljujući diplomatiji, istakla je ona.
– Naša je želja da ovaj region krupnim koracima krene napred i od regiona nestabilnosti postane region stabilnosti. Mislim da je Beograd u ove tri i po godine tome dao veliki doprinos. Povezujući se sa vama, pre svega privrednim vezama, ali i na sve druge načine, pokušavano da stignemo one među vama  koji su već deo velike evropske porodice, a da sa onima sa kojima smo bili u zajedničkoj državi gradimo odnose prijateljstva i saradnje – rekla je  gradonačelnica Beograda pozdravljajući kolege iz Moskve, Kijeva, Praga, Atine, Retimnea, Ljubljane, Sarajeva, Banjaluke, Skoplja,  Krfa i Podgorice.
Na inicijativu Radmile Hrustanović, glavna tema rauzgovora za okruglim stolom bio je način izbora gradonačelnika, kao i iskustva u organizaciji i statusu prestonica u zemljama prisutnih delegacija. Gosti su se uglavnom složili da je direktan, neposredan izbor najdemokratskiji jer gradonačelnik u tom slučaju odgovara  direktno građanima  a ne partiji dominantnoj u parlamentu. Gost iz Moskve založio se za veću pažnju formiranju i radu malih i srednjih preduzeća unutar gradova jer, ma koliko se političari trudili, trgovci i privrednici rade i postižu više od njih.
Predstavnik gradske uprave Praga rekao je da se takav model ipak u praksi pokazao kao suviše komplikovan jer neslaganje parlamenta sa odlukama gradonačelnika može da dovede do blokade rada gradske uprave.
– Ja sam ipak za sistem direktnih izbora jer tako dobijamo gradonačelnika kome građani veruju i  poštuju ga, čak i ako zbog toga bude problema sa gradskim većem – bila je kategorična Danica Simšić, gradonačelnica Ljubljane, govoreći o dobrim i lošim iskustvima takvog sistema u slovenačkoj prestonici.
Sa njom su se složile i kolege iz Banjaluke i Sarajeva, uporkos različitim statusima i organizaciji njihovih gradova. Istog mišljenja bili su i gosti iz Skoplja i Kijeva.
Jorgos Drigianakis, zamenik gradonačelnika Retimnea sa Krita,  predstavio je  kolegama izborni sistem Grčke, u kojoj lokalne uprave smatraju da političke strukture treba da se drže podalje od problema gradova.
– Samo finansijski nezavisne opštine i gradovi biće nezavisni od političkih struktura. Zbog toga je lokalna uprava u Grčkoj počela da pokreće vlastita preduzeća, koja se bave trgovinom, finansijskim uslugama i drugim delatnostima. Mi smatramo da će, zahvaljujući ovoj inicijativi, lokalna uprava steći nezavisnost  od države i da će  državna vlast u tom slučaju imati samo zakonodavnu ulogu – rekao je gost sa Krita.
Završavajući raspravu na ovu, očigledno svima interesantnu temu, gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović je konstatovala da je najveći stepen demokratije  direktan izbor jer sve drugo najčešće trpi uticaj stranke koja raspisuje izbore i prolagođava uslove sebi.
– Bilo bi dobro da se u lokalnim zajednicama što manje vodi politika a što više brine o izgledu i funkcionisanju grada i dobru građana – rekla je Radmila Hrustanović.
Okrugli sto je, umesto zaključcima, završen obilaskom Kalemegdana i „Vitruelnog Beograda 15. veka”, u Barutani, uz pomoć trodimenzionalnih naočara.