„Kvalitet životne sredine u Beogradu u 2003. godini”

Povodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine danas je u Skupštini grada promovisana publikacija „Kvalitet životne sredine Beograda u 2003. godini”. Ovo značajno izdanje proisteklo je iz projekta „Pospešivanje pristupa informacijama u oblasti životne sredine”, a svetlost dana ugledalo je zahvaljujući trudu Sekretarijata za zaštitu životne sredine i predstavnika kancelarije Regionalnog centra za Centralnu i Istočnu Evropu u Beogradu.

Pozdravljajući prisutne sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Branislav Božović rekao je da je briga o ekologiji zajednički posao i da je cilj dostižan ako svako u ovoj oblasti uradi pomalo. Takođe je podsetio da su rezultati vidljivi, ali je želja da podaci o zagađenosti životne sredine u ovoj godini budu povoljniji od prošle.

Član gradske vlade Radovan Draškić rekao je da grad ulaže velika sredstva za kontrolu i očuvanje životne okoline, a da postizanje dobrih rezultata u ovoj oblasti zahteva i dosta vremena. On je ocenio veoma dobrom saradnju sa institucijama koje učestvuju u ovom procesu i nabrojao nekoliko projekata pokrenutih poslednjih godina. Obnovljeno je nekoliko ambijentalnih celina, uklonjen veliki broj radioaktivnih gromobrana, pokrenuti projekti „Zelena regulativa”, uništavanja medicinskog i komunalnog otpada, prečišćavanja otpadnih voda i izmeštanja saobraćaja iz centralne zone Beograda.

O rezultatima merenja kvaliteta životne sredine sadržanim u danas predstavljenoj publikaciji govorio je dr Miroslav Tanasković iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. Kvalitet voda, rekao je on, nije dobar, a naročito manjih gradskih rečica od kojih su neke pretvorene u prava smetlišta. Ni voda na kupalištu Lido ne pruža sigurnost posetiocima zbog blizine kanalizacionih cevi, a 50 odsto uzoraka sa javnih pokazuje loše rezultate.

Stanje na jezeru Ade Ciganlije je zadovoljavajuće, kao i kvalitet vode iz gradskog vodovoda. Ispitivanjem zemljišta, naglašava on, pronađene su štetne materije na izvorištima pijaće vode u Makišu i Surčinu, a kada je reč o komunalnoj buci, rezultati pokazuju da je ona na pojedinim mestima u gradu veća i za 15 decibela od dozvoljene granice. Radioaktivnost je u dozvoljenim granicama, a merenjem nije ustanovljena prisutnost osiromašenog uranijuma posle bombardovanja NATO. Nova publikacija, rekao je dr Miroslav Tanasković, predstavlja dobar izvor podataka za razmenu sa svetom.

Pre predstavljanja publikacije hor i orkestar muzičke škole „Josif Marinković” izveo je pesmu „To želim i ja”, a učenici Dvanaeste beogradske gimnazije uputili su nekoliko ekoloških poruka i pročitali povelju o zaštiti životne sredine.

Današnjem skupu prisustvovala je i Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda.