utorak, 21. februar 2023.
Skupština grada dala saglasnost za raskid ugovora s „Kentkartom”
Skupština Grada Beograda saglasila se danas sa konačnim nacrtom sporazumnog raskida ugovora o javno-privatnom partnerstvu između Sekretarijata za javni prevoz i konzorcijuma „Kentkart”. Taj ugovor se odnosio na partnerstvo u obavljanju delatnosti eksploatacije i održavanja sistema za naplatu karata, kao i na upravljanje vozilima u javnom linijskom prevozu putnika u Beogradu. Raskidom nijedna od ugovornih strana neće trpeti štetu, te stoga jedna od druge ne potražuju nikakvu naknadu.
Podsetimo da je Grad Beograd osnovao Javno komunalno preduzeće „Naplata prevozne usluge Beograd”, te će ovaj posao biti poveren njemu kao delatnost koja je od opšteg interesa za Grad Beograd.
Gradski menadžer Miroslav Čučković ocenio je da je ovo istorijska odluka jer znači da će naplata karata preći u državne ruke.
Na sednici Skupštine grada donet je i Lokalni akcioni plan zapošljavanja za 2023. godinu. Kako je istakao član Gradskog veća Igor Mušić, ova tema je od izuzetnog značaja za Grad Beograd.
– Osamnaest institucija, ustanova i strukovnih udruženja učestvovalo je u kreiranju ovog dokumenta, te nije reč o političkom dokumentu, već je to precizna analiza ekonomskog stanja grada i onoga što možemo da uradimo kako bi se stanje u ovoj oblasti poboljšalo. Akcioni plan sadrži u sebi, između ostalog, ideje za poboljšanje uslova tržišta rada, savetovanje o planiranju karijere, povećanje kompetitivnosti radne snage, podsticaj zapošljavanja, pomoć mikro i malom biznisu i drugo. Dakle, reč je o sveobuhvatnom ekonomskom dokumentu koji predstavlja nešto najvažnije u okviru ekonomije što Grad Beograd kao lokalna samouprava može da usvoji – istakao je Mušić.
On je podsetio da Beograd u republičkom BDP-u učestvuje sa 40,2 odsto. Tržište rada je dosta uznapredovalo, a veštine i znanja naših ljudi daleko su veći nego ranije. Prosek neto dobiti takođe je znatno veći.
– Pored smanjenja nezaposlenosti, u narednom periodu akcenat treba da bude na usklađivanju potreba tržišta rada sa obrazovnim sektorom, restrukturiranju u kategorizaciji zaposlenih, pomoći privredi i evaluaciji praćenja svih mera – zaključio je Mušić.
