RADIONICA KOJA ODOLEVA VREMENU I ČUVA DUH TRADICIJE: „Kapa Rade” u Balkanskoj ulici

Radionicu je 1950. godine, osnovao Radoslav Stefanović u Balkanskoj 34.

- Radnja kao radnja, ona je autentična, kako je tada osnovana, tako je ostao njen inventar unutra, kalupi, taj unutrašnji enterijer, to je sve autentično, čak je i fasada, koja nije obnovljena jedno stotinak godina na onoj zgradi i sve, bukvalno je autentično kao što je bilo pre 75 godina kad je osnovana radnja, tako da nije se nešto bog zna šta menjalo. Te pedesete godine kada je Rade otvorio tu radnju, iz priča tih starih majstora, tu je bilo samo 11 kapadžijskih radnji u Balkanskoj, od početka ulice do hotela Moskve. Pored njih su bili sarači, kišobrandžije, poslastičari, sve vrste zanata si u Balkanskoj u tom periodu mogao da pronađeš, kako je dolazilo do industrijalizacije, do otvaranja radnji, onda se sve to lagano gasilo, kaže Milošević.

On navodi da mu poznanici i prijatelji govore da „Kapa Rade”, drži Balkansku u životu, a da je za kvalitetan šešir najvažniji odabir dobrog materijala.

- Ako pričamo o zimskom šeširu, da bude ili sto posto vuna, ili kako mi zovemo zečija dlaka. Izaberemo prvo određeni materijal, model šešira, ti materijali se potapaju, ja ih lično, radim ih kao što su ih radili pre 100 i više godina, potapam u neke rastvore nekih lepkova, to se razvlači na neke drvene kalupe da se izvuče onaj obod, najbolje da se osuši prirodno, i onda pristupamo izradi šešira. Kalupiramo, ako hoćemo neki kalupirani model, ako hoćemo cilindar, imamo neke drvene kalupe gde to sve navlačimo, polucilindri, zavisi od modela. I kada dovedemo tu neku osnovnu formu, onda sečemo obode, stavljamo trake i to je neki da kažem ubrzani proces, objašnjava on.

Prvi projekat na kome je radio je bio film o Orsonu Velsu, kao i za celu našu produkciju, između ostalih: „Greh njene majke”, „Montevideo”, „Turneja”. U zadnje vreme dosta radi za holivudsku produkciju, jer oni kod nas snimaju, gde kostimografi za potrebe tih projekata dolaze za razne šešire i tokice. Šešire i kačkete je radio i za film, u kojem glavnu ulogu igra Džoni Dep, kao i hercegovačke tokice, koje je nosila Monika Beluči u ostvarenju „Na mlečnom putu".

U njegovoj karijeri bilo je i puno anegdota.

- Ostalo mi je u sećanju tih 2001., 2002. godine, kada Ljuba Tadić, Stevo Žigon dođu kod nas da probaju kapu, šešir, i onda odigramo partiju šaha, i onda se skupe ljudi. U sećanju mi je ostalo kad je Petar Kralj koji je krenuo na snimanje, kupio kačket, seo u taksi, zaboravio kačket i vratio se drugim taksijem da kupi isti taj kačket jer mu treba na snimanju, prepričava majstor i vlasnik radnje „Kapa Rade”.

Što se tiče šešira radi sve modele, a svaki komad nastaje iz zanata, iskustva i pažnje prema detalju.

Dobar šešir nije samo deo kostima, on je deo priče o umeću i kreativnosti koja se neguje od pedesetih godina prošlog veka, a čiji je svedok sve vreme bio Beograd. Oko jednog zanata spontano su se okupljali ljudi, delile priče i uspomene. U tim trenucima se vidi koliko jedna radnja može da bude više od mesta kupovine, ona je deo grada, deo scene i simbol jednog vremena.

 „Kapa Rade” je mesto koje ne čuva samo jedan zanat, već i duh ulice koja je nekada bila srce beogradskih majstora.