IZLOŽBA U NARODNOM POZORIŠTU POSVEĆENA OLIVERI MARKOVIĆ: Sto godina od rođenja glumačke dive

Šarmantna, skromna, nenametljiva glumica izuzetne snage i energije, izuzetne sugestivnosti, sa širokim spektrom različitih karaktera i emotivnih stanja, Olivera Marković je uvek bila u skladu sa glumačkim zadatkom, odani i zahvalni partner.

Čarolija njene glume bila je u prirodnom daru da nađe prave emocije za patnju i radost, da bude ubedljiva, da zrači sa scene. Olivera je bila umetnica sa smislom da tumači i svedoči o vremenu u kome živi, da saoseća sa čovekom, da ga brani umetnošću, zbog čega je bila i ostala miljenica i publike i kritike.

Slavna umetnica rodila se u Beogradu 3. maja 1925. godine. Ljubav prema teatru pokazivala je u najranijem detinjstvu da bi za vreme okupacije, sa grupom vršnjaka-gimnazijalaca i studenata, počela da sprema predstave na Kolarčevom univerzitetu i u beogradskim stanovima. Prvi igrani film „U planinama Jugoslavije“ snima već 1945. godine, a tri godine kasnije, postaje jedan od studenata prve generacije Pozorišne akademije, u klasi Mate Miloševića.
Bila je članica Beogradskog dramskog pozorišta, potom novosadskog Srpskog narodnog pozorišta iz kojeg 1967. godine prelazi u Narodno pozorište u Beogradu, gde je ostala sve do odlaska u penziju, 1989. godine.

Na sceni nacionalnog teatra ostvarila je ukupno 36 uloga, počev od Darje u „Tihom Donu“, preko Maše u Tolstojevom „Živom lešu“, Agafje u Gogoljevoj „Ženidbi“, Aleksandre u Anujevoj „Kolombi“, Juliške u Nušićevom „Putu oko sveta“, Libere u Goldonijevim „Ribarskim svađama“, Arkadine u Čehovljevom „Galebu“, Babe u „Gorskom vijencu“, Žene u „Pat ili igra kraljeva“, Gospođe Olge u istoimenom komadu Milutina Bojića, Gđe Jece Đerman u „Kako zasmejati gospodara“
Vide Ognjenović, Filamente i Madam Parnel u Molijerovim „Učenim ženama“ i „Tartifu“... do Brehtove Majke Hrabrosti, Nušićeve Živke ministarke i Stankovićeve Koštane.

Osvojila je brojne pozorišne nagrade poput Specijalne nagrade na Danima komedije, Oktobarske nagrade grada Beograda, Plaketa „Mata Milošević“ i „Dobrica Milutinović“, kao i onu najznačajniju - Dobričin prsten.

U impozantnom opusu od 63 snimljena filma, izdvajaju se „Sumnjivo lice“, „Poslednji kolosek“, „Vlak bez voznog reda“, „Uzavreli grad“, „Dr“, „Kozara“, „Put oko sveta“, „Sibirska ledi Magbet“, „Nacionalna klasa“...

Rado je snimala i za televiziju – 13 drama, 26 serija i više šou-programa, a ostvarila je i pedesetak uloga u radio-dramama. Najšira publika je pamti kao vrsnu, po mnogima najbolju pevačicu ruskih romansi i
šlagera.