SRPSKA PREMIJERA FILMA „PRIČA O SILIJANU“: Dokumentarna priča Tamare Kotevske otvara 72/73. Martovski festival

„Priča o Silijanu“ je nova dokumentarna priča Tamare Kotevske, rediteljke međunarodno nagrađivanog i za Oskara nominovanog dokumentarca „Honeyland“.

U središtu ovog vizuelno raskošnog i emotivnog ostvarenja nalaze se čovek i povređena bela roda, koji zajedno grade neobičnu priču o migracijama, prirodi i opstanku.

Film je svetsku premijeru imao na Festivalu u Veneciji 2025. godine, a severnoameričku na Festivalu u Torontu.

„Priča o Silijanu“ u režiji i prema priči rediteljke, odvija se u ruralnoj Severnoj Makedoniji. Zemljoradnik Nikola bori se sa posledicama novih vladinih politika, ne uspevajući da proda svoje proizvode, pa čak ni svoju zemlju. Kada njegova porodica odluči da potraži bolju budućnost u inostranstvu, Nikola ostaje i zapošljava se na lokalnoj deponiji. Tamo pronalazi povređenu belu rodu, Silijana, koja ne može da leti. Brinući o ptici i pomažući joj da se oporavi, sa njom razvija neobičnu i duboku vezu.

Ono što počinje kao susret čoveka i povređene životinje prerasta u priču koja prevazilazi granice između ljudskog i prirodnog sveta. Silijan postaje ogledalo čoveka – biće čiji je prirodni migracioni put prekinut promenama sveta koji ga okružuje. Istovremeno, selo se prazni, porodice odlaze, zemlja gubi svoju svrhu, a tradicionalni način života polako nestaje. Film tako kroz intimnu priču o jednom čoveku i jednoj rodi govori o velikim savremenim temama: klimatskim promenama, ekonomskoj migraciji, napuštanju sela, otpornosti i potrebi za povezivanjem.

„Bela roda je mitsko biće u mojoj domovini, Severnoj Makedoniji, a moje detinjstvo bilo je ispunjeno drevnim pričama o ovim veličanstvenim pticama. Ono što je nekada bilo moj dečji svet mašte danas je moja inspiracija za ovaj film“, kaže rediteljka Tamara Kotevska.

Kako naglašava, dve teme kojima je posvetila svoj filmski rad jesu migracije i zaštita prirode, a upravo život belih roda objedinjuje obe njene preokupacije. 

Pored Nikole, centralne figure filma su njegova supruga Jana, snažna žena i stub porodice, njihova ćerka Ana i njena porodica, čija odluka da ode u Nemačku predstavlja bolnu raskrsnicu između tradicionalnog života i mogućnosti koje nudi život u inostranstvu, kao i Ilija, Nikolin prijatelj koji ostaje uz njega i nakon što se selo gotovo potpuno isprazni. Kroz ove likove film gradi sliku jedne zajednice koja nestaje, ali i ljudi koji, uprkos okolnostima, pokušavaju da sačuvaju bliskost, dostojanstvo i osećaj pripadnosti.

 Film je, između ostalog, osvojio tri nagrade na Sandensu 2019. godine, uključujući Veliku nagradu žirija za najbolji svetski dokumentarni film, nagradu za kinematografiju i Impact Award, a potom je nominovan za dva Oskara – za najbolji dokumentarni film i najbolji međunarodni film, čime je ušao u istoriju kao prvi dokumentarni film nominovan u obe kategorije. 

Ovogodišnji 72/73. Martovski festival – Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održan od 21. do 27. septembra  u Domu omladine Beograda. Reč je o dvostrukom izdanju festivala, koje objedinjuje takmičarske selekcije filmova izabrane za 2025. i 2026. godinu, dok će nagrade biti dodeljene za svaku od dve festivalske godine posebno.