JEDNO OD NAJUTICAJNIJIH DELA SVETSKE KNJIŽEVNOSTI PONOVO NA SCENI: Tolstojev „Rat i mir" premijerno Narodnom pozorištu

Prvi i jedini put do sada, jedno od najuticajnijih dela svetske književnosti, postavljeno je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta i, uopšte, u srpskom teatru, pre više od četiri decenije, kada je premijera održana 24. juna 1980. godine u režiji Petra Šarčevića. Posle više od četrdeset godina, pred nama je premijera velikog klasika!

Boris Liješević je istakao da je velika privilegija raditi „Rat i mir” i baviti se tim materijalom.Tolstoj uzima istorijski period od 1805. do 1812. godine, i u epilogu ide do 1820. To je period kada se, kako on kaže, uzburkalo more Evrope, kad se nije znalo ko s kim i protiv koga ratuje, rekao je Liješević, podsetivši na Napoleonove ratove i sukobe Francuske, Rusije i Austrije.

„Mislim da ni jedan pisac tako ne posmatra pitanja ljubavi, smrti, ljudske duše, ljudskog bića, smisla života, smisla istorije. I sve to u jednom komadu, jednom romanu, na samo hiljadu strana”, rekao je Liješević, ističući veliku posvećenost cele ekipe koja „shvata i oseća veličinu i značaj tog dela”.

Prema njegovim rečima, Tolstoj posmatra čovečanstvo i istoriju kao prirodu - u jednom periodu vlada mir, onda dođe oluja. Mi smo sićušni stanovnici tog organizma prirode, nekoga talas izbaci na površinu pa u njemu vidimo genija i vođu, a nekoga isti talas spusti na nivo gubitnika, dodao je Liješević.

„Mi se pitamo u čemu je greška, ali Tolstoj kaže - nije greška, to je neki smisao koji mi ne razumemo. I ne treba pokušavati da ga razumemo, treba ga samo prepoznavati i pratiti tokove i smenjivanja u prirodi”, naveo je Liješević, dodajući da su „rat i mir ovde samo kontekst zbivanja, mapa po kojoj se krećemo, vreme u kojem živimo i u kojem se odigrava jedan drugi rat i jedan drugi mir”.

Upravnik Narodnog pozorišta Svetislav Goncić izrazio je veliko zadovoljstvo što će repertoar obogatiti predstava po jednom od najznačajnijih dela svetske literature, značajnom kako po književnom kvalitetu, tako i po tome što Tolstoj kao intelektulac shvata vreme u kome se nalazi.

„Evropa je upravo izašla iz veka prosvetiteljstva. Pisac se određuje prema društvenim datostima, kao i predrasudama, oseća i najavljuje dramatične promene. Nije lako suočiti se sa tim materijalom. Srećan sam što imamo takve autore, spremne da se uhvate u koštac sa ovakvim temama i filozofskim pitanjima”, izjavio je Goncić.

„Komad postavlja pitanja rata i mira na svakom nivou – i ličnom, i simboličkom, i metaforičkom. Rat i mir u nama, rat i mir u svetu i onaj prostor između rata i mira, gde je najveće trenje”, dodao je.

Direktorka Drame Narodnog pozorišta Molina Udovički Fotez rekla je da je prva verzija Šilijeve dramatizacije bila vrlo obimna - na 370 strana, ali da je tokom rada svedena i da predstava traje samo tri sata.

„Sve ključne scene iz romana su tu. Pratimo sve priče, sve četiri porodice”, najavila je Molina Udovički Fotez, dodajući da je reč o pravoj ansambl predstavi i da joj je posebno drago što je uključen veliki broj mladih glumaca.

Fedor Šili je zahvalio Narodnom pozorištu što mu je dalo retku priliku da se bavi ovako velikom literaturom. U programu za predstavu zapisao je, između ostalog, da je suština romana „Rat i mir” u traganju.

U velikom ansamblu su i Miodrag Krivokapić, Danilo Lončarević, Zlatija Ivanović, Zorana Bećić Đorđević, Dušan Matejić, Bojana Stefanović, Nemanja Stamatović, Nina Nešković, Slobodan Beštić, Kalina Kovačević, Petar Strugar, Vučić Perović i Nedim Nezirović. Scenografkinja je Janja Valjarević, kostimografkinja Bojana Nikitović, kompozitor Stefan Ćirić, a koreograf Mirko Knežević.