IZLOŽBA U PALATI NAUKE: „Meta bašta - iščezle biljke Srbije"

Na planeti koja se ubrzano menja, pojedine biljke nestanu i pre no što ih upoznamo. Naučna istraživanja upozoravaju da svakoga dana tiho, bez svedoka i bez traga, iščezne oko 135 vrsta biljaka, životinja i insekata. Izumiranje flore ne odjekuje poput erupcija ili udara oluja, ali predstavlja jednu od najdubljih transformacija našeg doba. Ekosistemi se urušavaju, staništa menjaju, a ritmovi prirode koji su vekovima oblikovali biljni svet postaju nestabilni i krhki.

Izložba Meta bašta nastaje kao umetnički odgovor na tu tišinu nestajanja. Sedam iščezlih biljaka iz našeg okruženja: mačkovo uvo, srpski čistač, pančićeva grahorica, trolisna valdštajnija, panonska čekinjuša, čeljasta paprat i bodljikava gostanka predstavljene su poput rendera sećanja, rendgenskih obrisa onoga što je nekada živelo u našim pejzažima.

Umetnica Jelena Novaković odabrane biljke prikazuje u njihovoj današnjoj nevidljivosti, odnosno u trenutku kada postaju tanani tragovi i krhke siluete koje odvažno stoje između prisustva i iščeznuća.

Proširena realnost, dosegnuta putem aplikacije Artivive, omogućava posetiocima da ove biljke vide u njihovom živom, punom obliku koji predstavlja digitalni surogat onoga što u prirodi više ne možemo da sretnemo. Baš kao što u prirodnjačkim muzejima, fosili dobijaju rekonstrukcije koje vraćaju život davno nestalim organizmima, Meta bašta koristi savremenu tehnologiju da emocije dopuni naučnim činjenicama, a podatake iskustvom.

U dijalogu sa stalnom postavkom Palate nauke, svaka je biljka povezana sa jedinim antopocenskim procesom podsećajući da su gubitak biodiverziteta, klimatske promene ili degradacija zemljišta procesi koji utiču na svaki list, svaki koren i svaki oblik života.

Ova izložba ne romantizuje nestanak već ga čini vidljivim, pozivajući nas da zastanemo i zapitamo se: primećujemo li biljke koje su suviše retke da bismo ih videli, a previše važne da bismo ih zaboravili?

Izložba, može da se pogleda do 18. januara.