Znamenite česme

Prve javne česme sagrađene su na liniji Rimskog vodovoda još u dalekoj prošlosti, a od 15. veka postaju prava vajarska dela, kao što je Vezirova česma koju je 1576. sagradio Mehmed-paša Sokolović na Kalemegdanu. Česme su se podizale i na liniji Bulbulderskog vodovoda, koji se protezao od današnje Gradske bolnice do Kalemegdana, a išao je uporedo sa istoimenim potokom. Samo na ovom pravcu u 19. veku bilo je 18 česama, od kojih su najpoznatije: Čukur, Saka i Skadarska česma.

Među najstarije česme spada i Delijska česma koja se pominje još u 17. veku. Na njenom mestu, tada već na početku ulice Kneza Mihaila, sagrađena je 1843. druga česma, ali joj je ime ostalo. Srušena je 1889. Prilikom rekonstrukcije ulice Kneza Mihaila 1987. podignuta je česma koja podseća na prethodnu.

TERAZIJSKA ČESMA

Autor: FRANC LORAN, kamenorezac

Na Terazijama, pred hotelom "Moskva", kamen sa metalnom vazom na vrhu, ukupna visina oko 800 cm. Podignuta 1860.

Predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika Beograda u 19. veku. U vreme radova na regulaciji Terazija 1911-1912. godine, odnesena je u Topčider. Tamo je stajala do 1976. godine, kada je vraćena na staro mesto.

ČUKUR-ČESMA
Autor: SIMEON ROKSANDIĆ

U Dobračinoj ulici, bronza 30 cm, ukupna visina 149 cm. Podignuta 1931.

Na toj nekadašnjoj česmi, 3. juna 1862. godine, jedan turski vojnik (nizam) udario je srpskog dečaka, šegrta Savu, jer je ovaj protestvovao što mu je Turčin sklonio krčag sa česme. Grupa Srba je preteći opkolila turske vojnike koji su se tu zatekli, ali su dragoman (tumač) srpske policije i terdžuman (posrednik kod turskih vlasti) odveli Turke s tog mesta. Međutim, pred zgradom policije Turci su ubili srpskog terdžumana Simu Nešića i smrtno ranili žandara Đorđa Nišliju. Ovi događaji bili su uvod u krvave sukobe između beogradskih Srba i Turaka, i povod za bombardovanje Beograda od strane Turaka 5. juna 1862. U spomen na te događaje, podignut je na tom mestu, iz sredstava Zadužbine trgovca Tome Vanđela, spomenik sa statuom dečaka.