петак, 5. јун 2020.

Градоначелник Радојичић: У борби против амброзије важно је да сви дамо свој допринос и да из године у годину имамо све боље резултате

Верујем да ћемо ове године на решавању проблема са амброзијом урадити више него претходних година. Планиран је мониторинг на шест пута већој површини него прошле године, односно на око две хиљаде хектара, уместо прошлогодишњих 320. И само уништавање амброзије је предвиђено на знатно већој површини него лане. Издвојено је знатно више новца, али је кључно да се води рачуна да се та средства искористе на прави начин. Важно је да сви дамо свој допринос у борби против амброзије и да из године у годину имамо све боље резултате, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић за Радио Београд 1.

Он је подсетио да је Град Београд 2019. године усвојио нову десетогодишњу Стратегију уништавања амброзије.

– Желео сам да направимо нову десетогодишњу стратегију, с обзиром на то да се са том биљком и с тим проблемом не можемо изборити тако што ћемо краткорочно из године у годину покушавати да је елиминишемо. Морамо да правимо дугорочне планове и да се на тај начин боримо против амброзије. После акутног и тешког периода са вирусом корона, тренутно се ради мониторинг, пре свега у приградским општинама, како би се тачно дефинисало где се налази амброзија – рекао је Радојичић.

Истакао је да се на уређеним зеленим површинама, о којима води рачуна ЈКП „Зеленило – Београд”, овај проблем успешно решава.

– Следећа значајна група површине о којој размишљамо су неуређене градске површине и то је део највећег фокуса у овом тренутку. Амброзије има пуно и на приватним поседима, на пољопривредним земљиштима, као и на територији приградских општина. План је да где год можемо, уништавање спроведемо кошењем, а да се хемијска средства оставе као последња опција. Средства која се користе су безбедна по здравље људи и животиња – казао је Радојичић.

Осврћући се на започете пројекте, истакао је да су се велики пројекти, попут Савског трга, Улице патријарха Павла, изградње Дома здравља у Борчи и школе у Лештанима, радили и у време пандемије.

– Када је реч о Савском тргу, 8. маја је пуштен саобраћај из Немањине ка Карађорђевој улици, а тренутно се ради потез од Немањине ка Савској улици. На тргу ће бити 250 стабала и трудићемо се да он буде што зеленији. У наредном периоду ће стићи и споменик Стефану Немањи, висине 23 метра. Са Теразијама, Тргом републике, Тргом Николе Пашића, Славијом и Савским тргом имаћемо један троугао, који ће и нашим грађанима и људима који буду долазили у Београд дати једну нову динамику – објаснио је градоначелник.

Он је истакао да је један од стратешких делова плана развоја града да се Београд спусти што је могуће више на реке.

– Желимо да од Аде па до Панчевачког моста решавамо део по део и да то буде једна велика променада, која ће бити доступна свим Београђанима. Што се тиче линијског парка, ове недеље почела је израда идејног решења, односно десет идејних решења која ће се интегрисати у једну целину. Тај део града биће озелењен и имаће доста интересантних садржаја по узору на линијске паркове сличног типа. Неки од примера како су велики градови успели да реше сличне делове градова су у Америци или Москви. Верујем да ћемо почетком следеће године имати могућност да добијемо прве грађевинске дозволе и већ у следећој години почети да радимо – казао је Радојичић.

Градоначелник је истакао да у Београду тренутно има око 103 километра бициклистичких стаза.

– Кроз Савски трг ће ићи бициклистичка стаза која треба да повеже Славију, Немањину улицу и променаду. Потом, када се уреди цео део од Аде па до Панчевачког моста, кроз линијски парк, спајањем преко Савског трга до реке, моћи ће да се иде на леву страну према Ади и на десну страну према Бетон хали. То је само један сегмент како ће се увезивати бициклистичке стазе, које већ постоје, са овим које ћемо да направимо реализацијом нових пројеката. Идеја је да у наредне две и по године имамо око 110 километара нових бициклистичких стаза у различитим деловима Београда. Бициклистичке стазе, и уопште бициклизам, имају три димензије. С једне стране саобраћајну, с друге стране еколошку, а с треће стране рекреативну димензију. Из овог разлога је важно да дижемо свест код људи да што више користе бицикле, али и код возача да воде рачуна о бициклистима, јер нам је безбедност на првом месту – рекао је градоначелник Радојичић.