Музеји 1
НАРОДНИ МУЗЕЈ
Најстарија је музејска установа у Србији - основан је 1844. Поседује у фондовима 290.000 инвентарисаних предмета. Збирке: праисторијска, средњовековна, новије српске уметности, страног сликарства. Издаје Зборник Народног музеја и часописе "Нумизматичар" и "Ковчежић". Организатор је великих репрезентативних изложби из земље и иностранства, као и мањих тематских изложби. У саставу Народног музеја су и:
- Галерија фресака, Цара Уроша 20
- Вуков и Доситејев музеј, Господар Јевремова 21
- Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића, Љубе Стојановића 25
Музеј се од 1952. налази у згради Управе фондова саграђеној 1903. по пројекту архитекте Николе Несторовића и Андре Стевановића. Зграда је временом дограђена и преправљена, а током Другог светског рата претрпела је знатна оштећена. Конзерваторско-рестаураторским радовима 1964. враћен јој је првобитан изглед
У Атријуму музеја приређују се концерти камерне музике, предавања и различите пројекције. Има властиту продавницу где се продају издања Народног музеја, копије фресака, репродукције, разгледнице и слајдови.
У њему се налази један број праисторијских и класичних археолошких колекција, колекција везаних за средњовековну културу и уметност, колекције сликара 8. и 20. века, сјајна колекција иностраних уметничких дела, богато нумизматичко (домаће и инострано) одељење као и графички одсек. Овај музеј је такође познат по својој стручној библиотеци и активностима свог веома развијеног центра за конзервацију и рестаурацију, који се налази међу највећима те врсте у свету.
Највећа вредност која се чува у Народном музеју је Мирослављево јеванђеље - најстарији и најдрагоценији ћирилски рукопис, настао око 1190.
ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ
Основан је 1949. Налази се у згради некадашње Велике школе, коју је као Лицеј отворио 1808. велики српски просветитељ и први српски министар просвете Доситеј Обрадовић. Музеј има стручну библиотеку, са мањом читаоницом и састоји се из два дела - у приземљу је део посвећен Доситеју Обрадовићу, а на спрату део о животу и делу Вука Стефановића Караџића.
Вукову заоставштину откупила је својевремено српска држава од његове кћерке Мине Вукомановић. Овамо су пренесене и све Вукове личне и породичне ствари чуване у Народном музеју, као и један део архивског материјала из Вукове заоставштине похрањене у Српској академији наука и уметности - дипломе, посетнице, разне забелешке, рачуни и рецепти.
Доситејеве личне ствари, библиотека и рукописи разнесени су 1813, па је било теже сакупити аутентичан материјал за музејску поставку. У Иригу су пронађене књиге у библиотеци манастира Хопово из доба када је у њему био Доситеј. На једној је и оригинални Доситејев запис о томе да је књигу причитао.