Музеји 2

 

МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ

Основан је 1958. Има око 8.540 предмета. У саставу Музеја су и:

  • Галерија Петра Добровића, Краља Петра I 36
  • Атеље Петра Лубарде, Иличићева 1
  • Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Драјзеров пролаз 2
  • Салон МСУ, Париска 14

Музеј прикупља најзначајнија дела југословенских сликара, вајара и графичара 20. века, а једина је институција која хронолошки и антологијски приказује југословенску савремену уметност, њене корене, струјања и актуелне вредности. Збирка почиње са 1900. годином и протеже се до најновијих остварења. Поред сталне поставке у Музеју постоји и динамичан галеријски део у којем се организују студијске и ретроспективне изложбе афирмисаних југословенских уметника, као и изложбе стваралаца из других земаља.

У сталној поставци приказан је антологијски избор југословенског сликарства, вајарства и графике 20. века, подељен на три периода. Први период почиње 1900. а завршава се 1918. Обухвата епоху импресионизма коју представљају дела Надежде Петровић, Рихарда Јакопича и других, док су "пленеристи" заступљени сликама Боре Стевановића, Марка Мурата, Бете Вукановић итд. Други период, сложенији и динамичнији, обухвата време између 1918. и 1941. Представљен је шире, као распон епохе, уз истовремено постојање разноврсних школа (конструктивизам, експресионизам, надреализам, интимизам, борбени и критички реализам). Изложена су дела Петра Добровића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Саве Шумановића, Милана Коњовића, Јована Бијелића, Николе Граовца, Лазара Личеноског, Љубе Бабића, Антуна Мотика, Недељка Гвозденовића, Радојице Ное Живановића, Крсте Хегедушића и многих других. Трећи период, од 1945. до данас, најразвијенији, са највећим бројем стваралаца и уметничких тенденција, приказан је опсежно у свим основним токовима. Посебно су приказана померања настала после 1950. (неонадреализам, енформел, сликарство акције, апстрактни пејзажизам, нова фигурација и друго). Ту су слике Петра Лубарде, Ђорђа Андрејевића Куна, Мила Милуновића, Еде Муртића, Лазара Вујаклије, Марка Челебоновића, Стојана Аралице, Ивана Табаковића, Лазара Возаревића, Стојана Ћелића, Зорана Петровића, Јанеза Берника, Ивана Генералића, Вангела Наумовског, Бранка Миљуша, Леонида Шејке, Милића Станковића (Милића од Мачве), Владимира Величковића и осталих.

Посебна целина су скулптуре створене од 1900. до половине седамдесетих година. Обухваћени су најзначајнији југословенски вајари: Иван Мештровић, Антун Аугустинчић, Вања Радауш, Фране Кршинић, Петар Палавичини, Ристо Стијовић, Сретен Стојановић, а од млађе генерације: Надежда Првуловић, Небојша Митрић, Милија Нешић и други. Изложени су, такође, и репрезентативни примерци из велике збирке југословенске графике.

МУЗЕЈ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ

Основан је 1950. и припада категорији уметничких музеја специјализованог типа. Основна делатност Музеја је да систематски прикупља, заштићује, чува, проучава, излаже и публикује предмете примењене уметности. Поред дела националне примењене уметности, у Музеју се прикупља истородни материјал из других европских и ваневропских земаља, који је преко културних и привредних веза доспео у наше крајеве.

Музеј примењене уметности је већ прве године свога постојања откупио изванредно вредну збирку разноврсних уметнички обрађених предмета, које је током тридесет година скупљао сликар и графичар Љуба Ивановић. Збирка је садржала више од 3000 предмета, међу којима су се по својој историјској и уметничкој вредности истицали златарски производи, старе рукописне и штампане књиге, предмети резбарени у дрвету, рожини и седефу, дрворезне и сликане иконе и друго.

Најстарији предмети у власништву Музеја датирају из 4. века п.н.е. и припадају нумизматичкој збирци (новац Старе Грчке) у Одсеку за метал и накит, док збирке у Одсеку за савремену примењену уметност садрже и најсавременију уметничку продукцију. У целини, музејске збирке прате развој примењене уметности у распону од 2400 година. Музеј поседује више од 32.000 предмета примењене уметности, међу којима се налазе и дела изузетног уметничког и културног значаја.

Музеј има веома живу изложбену активност, као и сопствену издавачку делатност. Традиционалне музејске манифестације су Салон архитектуре, Дечји салон примењене уметности, Салон савремене примењене уметности и Тријенале керамике. Сваког шестог новембра, на дан оснивања Музеја, приређује се студијска изложба, која приказује до тада неистражено подручје примењене уметности код Срба.

Музеј има надлежност на целој територији Републике Србије за предмете примењене уметности.