Дани Београда
Скупштина града Београда је 26. децембра 2002. одлучила да се период између два значајна догађаја у историји нашега града - од 16. до 19. априла - обележава као "Дани Београда". Словенско име Београд први пут је поменуто 16. априла 878. у једном писаном документу - писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису, а 19. априла 1867. коначно је - пошто је последњи турски командант Али Риза-паша симболично предао кључеве Кнезу Михаилу на Калемегдану - престала готово троиповековна окупација и Београд поново постао српски град.
Београд је у својој дугој и бурној историји често мењао и имена и господаре. Од трећег века, када је келтско племе Скордисци на ушћу Саве у Дунав основало утврђење Сингидунум, град на "раскшћу светова" освајали су Византинци, Гепиди, Сармати, Источни Готи, Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари, Турци, Аустријанци, Немци... Сваки од господара давао му је и своје име: Сингедон, Нандор, Фехервар, Нандор Алба, Alba Graeca, Grieschisch Weisenburg, Alba Bulgarica, Таурунум, па до несуђеног имена Prinz Eugenburg које су му наменили Немци 1941. године. Међутим, најдуже траје његово словенско име - Београд. Британска енциклопедија градова бележи да је то град око кога је вођено највише битака, али и град са највише симболичних имена: Брег борбе и славе, Брег за размишљање, Кућа ратова, Мисир Румелије, Кућа слободе, Врата Истока - капија Запада...
Најдуже је Београд био под влашћу Турака: од 1521. до 19. априла 1867. године. "Ферман о предаји града - записано је у Историји Београда - свечано је обнародован на Калемегдану у присуству српских великодостојника, представника великих сила, српске и турске војске и целокупног београдског грађанства. То је био најсвечанији дан за Београд. Варош је била окићена цвећем и заставама, а пред садашњим позориштем, на Теразијама, у Савамали и на другим местима биле су подигнуте тријумфалне капије. Пошто је прочитан ферман, Кнез је пројахао између српске и турске војске и отишао у град, где му је заповедник београдске тврђаве Али Риза-паша на симболичан начин предао кључеве српских градова (поред Београда, уручени су му и кључеви Ужица, Шапца, Смедерева, Кладова и Соко Града). На београдској тврђави поред турске истакнута је била и српска застава, а турског стражара заменио је српски. Последњи одред турске посаде напустио је тврђаву и Београд 24. априла 1867, а сутрадан из Београда је отишао и последњи турски командант - Али Риза-паша. Девет година касније, 1876, са београдске тврђаве скинут је и последњи симбол некадашње окупације - турска застава."
НАГРАДЕ ГРАДА БЕОГРАДА
Награда града Београда, Награда града Београда за стваралаштво младих и Награда града Београда ''Светислав Стојановић'' се додељују сваке године у априлу, подводом свечаности „Дани Београда“ од 16. до 19. априла.
Награда града Београда додељује се ствараоцима за најведнија достигнућа у Београду у областима: уметност (књижевност и преводно стваралаштво, позориште, филм и радио-телевизијско стваралаштво, ликовно и примењено стваралаштво, визуелни и проширени медији, музичко и музичко-сценско стваралаштво), наука (друштвене и хуманистичке науке, природне и техничке науке и проналазаштво), медицина, архитектура и урбанизам, пољопривреда, новинарство, образовање, спорт, за херојско дело, за дугогодишњи рад и трајан допринос развоју града Београда, као и специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за град Београд.
Награда града Београда за стваралаштво младих додељује се ученицима и студентима за највреднија остварења у научном и уметничком раду.
Награда града Београда ''Светислав Стојановић'' додељује се појединцу и ватрогасној јединици за изузетне резултате остварене у области заштите од пожара на територији града Београда.