Теразије
Трг Теразије обухвата подручје од Сремске улице до улице Краља Милана.
Најпознатији је београдски трг. Почео је да се формира у првој половини 19. века; четрдесетих година кнез Милош Обреновић наредио је да се српске занатлије, нарочито ковачи и казанџије, иселе из вароши у шанцу, где су били измешани са турским живљем, и да своје куће и радње подигну на месту данашњих Теразија. Илија Чарапић (син Васе Чарапића), који је извесно време био и председник Београдске општине, имао је посебан задатак да овим занатлијама дели плацеве на Теразијама; ко год је пристао да огради плац, добио га је бесплатно.
О постанку имена Теразије историчар и књижевник Милан Ђ. Милићевић забележио је: "Уводећи воду у варош Београд, Турци су дуж онога ђериза (зиданог водовода), који узима воду из мокролушких извора, на извесним даљинама зидали куле, на које су водоводним цевима изводили воду да би она добила виши скок за свој даљи ток". Једна од таквих кула била је постављена на месту где је сада Теразијска чесма. Пошто су Турци те куле звали теразије за воду, овај трг је добио назив Теразије.
Све до половине шездесетих година 19. века на Теразијама су се налазиле, углавном, приземне и једноспратне зграде. Године 1860. водоводна кула је уклоњена и на њеном месту је постављена Теразијска чесма у знак сећања на кнеза Милоша. Чесма је приликом прве реконструкције трга, 1911. године, премештена у Топчидер, а поново враћена на Теразије 1976. Значајне промене учињене су на Теразијама 1911-1912. године, када су потпуно преуређене. Средином трга постављени су правилни цветни скверови, ограђени ниском гвозденом оградом, а на делу према данашњој Нушићевој улици изграђена је велика фонтана.
Крајем 19. и у првој половини 20. века Теразије су центар друштвеног живота Београда; Најпознатији хотели, кафане и трговинске радње смештени су овде. Од значајнијих објеката, који су се налазили или се и сада налазе на Теразијама, треба поменути хотел "Париз", саграђен око 1870. на месту где је данас Безистан. Срушен је приликом реконструкције трга 1948. На месту где је данас "Душанов град" била је кафана "Код златног крста" у којој је 6. јуна 1896. одржана прва биоскопска представа. До хотела "Париз" био је стари хотел "Касина", саграђен око 1860. године, у којем је 1918. кратко време заседала Народна скупштина Србије. Овде су, до 1920. године, приређиване представе Народног позоришта. Садашњи хотел "Касина" саграђен је на истом месту 1922. На овој страни Теразија, између два рата, налазили су се кафана и биоскоп "Таково". И данас је на Теразијама хотел "Москва", саграђен 1906 у стилу сецесије.
Године 1936, на темељима старог, саграђен је нови хотел "Балкан". На месту мале кафане "Албанија" подигнута је 1938. истоимена палата. Пред Други светски рат довршена је зграда у којој је данас Позориште на Теразијама, а где се некада налазила чувена "Шишкова кафана". Свој дефинитивни облик Теразије су добиле приликом последње реконструкције 1947. године, када су уклоњени скверови, фонтана и трамвајске шине. У знак сећања на петорицу родољуба које су немачки фашисти обесили на Теразијама 17. августа 1941. године, на углу Трга Николе Пашића и Теразија подигнут је споменик 1983.