понедељак, 9. децембар 2019.
Отворена изложба посвећена руском архитекти Николају Краснову
Помоћник градоначелника Андреја Младеновић отворио је данас, заједно са министром културе и информисања Владаном Вукосављевићем, изложбу „Николај Краснов” у Старом двору поводом откривање споменика овом великом руском архитекти, на дан када се обележава 80 година од његове смрти. Отварању је претходио драмски приказ његовог живота по тексту Милована Витезовића, а у извођењу драмских уметника Сава Радовића и Лепомира Ивковића.
Младеновић је нагласио да је захваљујући министру културе Вукосављевићу, који је поднео предлог 2015. године Комисији за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда, Николају Краснову дата једна од улица у Београду.
– За ове четири године, некадашња Авалска улица на Врачару променила је назив у Улицу Николаја Краснова, добила је и спомен-плочу, а данас откривамо и споменик. Такође, издали смо и монографију „Албум сећања”, аутора Драгомира Ацовића, која је представљена 2018. године и преведена на руски језик – навео је Младеновић и додао да је у Београду приказан и докуменатрни филм о овом архитекти, који ће и данас бити приказан у Позоришту ДАДОВ.
Он је истакао да се Град Београд труди да на прави начин истакне велике вредности нашег града.
– Надам се да смо успели да се у последњих пет година бар мало одужимо људима који су задужили нашу земљу и наш град, да та, па скоро сакривена дела откријемо и склонимо вео са тих сјајних грађевина, велелепних ентеријера и других уметнина – рекао је помоћник градоначелника.
Подсетио је да је Краснов као руски емигрант дошао у Београд 1922. године и настанио се у наш град, где је наставио да ради.
– Велики број руских емиграната учинио је да Београд данас изгледа другачије, да се његово демографско стање промени и утиче на београдску културу. Србија је након Првог светског рата имала 250 инжењера, а након руске емиграције чак 1.500. Тако да данас када говоримо о Краснову, говоримо о руској плејади која је задужили наш град, а архитекта ког се данас сећамо је симбол те везе српског и руског народа – поручио је Младеновић и подсетио да су његова дела, између осталог, и реконструкција Цркве Ружице на Калемегдану, пројектовање зграда Владе Републике Србије, Архива Србије, Министарства иностраних послова, цркве на Опленцу, маузолеја на Ловћену и многих других.
Министар Вукосављевић је подсетио да су руски и српски народи пружали једни другима помоћ у тешким историјским тренуцима, те да су тако руски емигранти свој дом нашли у Србији која је добила врхунске уметнике, инжењере, лекаре, честите и паметне људе.
– Донели су са собом знање и вештине и помогли нам да обновимо рањену земљу и подигнемо интелектуалну елиту. Добили су значајно место у нашем друштву и они су процветали, свако у својој области, и удахнули нову енергију и нови живот нашем народу. То је све била још једна потврда наших чврстих и пријатељских веза – навео је министар.
Он је објаснио да је у то време само руских архитеката тадашња Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца примила око хиљаду, као и да су у Србији добили прилику да наставе своје каријере.
– Краснов је обраћао пажњу на сваки детаљ монументалних грађевина, које су пројектоване тако да мењају изглед Београда. У град који је растао, утиснуо је печат снажне престоничке архитектуре. Објекти грађени по његовим замислима и данас својом естетиком скрећу пажњу пролазника и убрајају се у значајне грађевине високе културне и архитекстонске вредности, било да су стамбене зграде, црквена архитектура или административна здања – рекао је Вукосављевић и додао да се на данашњи дан открива споменик којим се одаје наша почаст што је дошао у Србију којој је пренео свој раскошни уметнички дар.
На изложби су говорили и амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, председник Међународног фонда јединства православних народа Валериј Алексејев, шеф Управе за међународне пројекте Града Москве Сергеј Бондаренко и праунук Николаја Краснова Сем Смол.
Амбасадор Александар Боцан-Харченко је рекао да Срби гаје српско-руске односе и пре данашњег дана, а да је откривање споменика нешто што ће на те односе увек подсећати и улепшавати град.
– Захваљујем рукодству државе, Града Београда и вајару Небојши Савовићу Несу на овом веома важном пројекту за наше односе и нашу историју – поручио је амбасадор.
Говорећи о тим тескобним годинама Русије, Боцан-Харченко је поручио да није ништа коначно уништено, те да је с временом све обновљено.
– Наслеђе Краснова опстало је како у Србији тако и у Русији. Једно од најпознатијих је дворац на Јалти на Криму, који и данас плени својом велелепношћу. Наслеђе које је Николај оставио Србији је велика и јака спона која ће наше пријатељство и братсво учинити вечним, трајним и чврстим – рекао је амбасадор.
Специјални гост данашњег програма био је праунук Николаја Краснова Сем Смол, који је због откривања споменика дошао у Београд први пут, а затим је препричао своје породичне догађаје и сећања на своје руско порекло.
– Споменик је урађен у камену, јер је то материјал са којим је Краснов радио. Израђен је по узору на фотографију на којој мој прадеда седи за својим столом и окружен је својим сарадницима, јер почетак стварања је за столом, на празном папиру и одатле све почиње. Искрено захваљујем Граду Београду на прилици да представљам своју браћу и рођаке, као и праунуке тако талентованог човека. Посебно захваљујем помоћнику градоначелника Андреји Младеновићу на његовој великој жељи да се обележи сећање на Краснова – рекао је Смол.
Догађају су присуствовали чланови Градског већа Елена Билић, Фадиљ Еминовић, Владимир Јестратијевић и главни урбаниста Марко Стојчић.