уторак, 4. август 2020.

Радојичић: Сећање на „Олују” никада неће избледети

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић поручио је на 25. годишњицу операције „Олуја” да сећање на трагичну прошлост не сме избледети, али и да је то сећање поука генерацијама које долазе да будућност градимо на препознавању злочина и поштовању жртава. 

На данашњи дан шаљемо јасне поруке да никада не можемо да заборавимо тај етноцид који је обележио модерну српску историју, као и да никада нећемо дозволити још једну присилну велику сеоба Срба. 

– Тог августа 1995. године, Београд је видео страшан призор за који се као градоначелник надам да га више никад нећемо угледати – бесконачну колону стотина хиљада протераних људи који се уливају у град, уморни, гладни и болесни. Београђани су свом народу притекли у помоћ нудећи храну и воду, окрепљење и смештај, показали смо се достојни изазова, пружајући многима уточиште и наду за бољим сутра – рекао је Радојичић. 

Он је истакао да у време када је са територије Републике Српске Kрајине кренула колона избеглица, многи од тих људи нису слутили да ће Београд од склоништа постати њихов дом. 

– Већ четврт века, више од 200.000 утеклих са територије Хрватске су наши суграђани, наши пријатељи, рођаци и познаници. Овде су се образовали, остварили у послу и породично, и створили нови живот – додао је Радојичић. 

Према његовим речима, прогоном српског становништва Хрватска је изгубила вредне, поштене и, пре свега, добре људе који су у Београд донели новине и културне јединствености, које је он здушно прихватао, мењајући се и узимајући за себе најбоље од свакога од њих. 

– То су људи које су животне околности натерале да са једном торбом, у коју су спаковали цео свој живот, дођу у Београд и заувек га заволе. Они су допринели развоју наше престонице о којем данас сведочимо. Захвални смо им на томе, али ћемо и даље сваке године на овај дан поделити и њихову тугу за изгубљеним домовима, било да је реч о онима подно моћног Велебита у кршевитој Далмацији, из шумовите Лике или са питомог Kордуна и Баније. Ваша бол је и наша, и тако ће бити заувек – закључио је Радојичић.