понедељак, 26. јул 2021.
Весић: Читаво Барајево до 2023. имаће воду
Заменик градоначелника Горан Весић обишао је данас радове на изградњи водоводне мреже и резервоара у насељима Врапче брдо и Брђански крај у општини Барајево. Весић је том приликом навео да се овај крај налази на око четрдесет километара од Београда, а да, нажалост, још увек нема воду, што указује на контрастe у нашем граду и колико има нерешених проблема из прошлости. Он је подсетио да 2013. године засигурно половина Барајева није имала воду, а са изградњом преосталих неколико резервоара читава ће општина имати воду.
– Урађено је више од 36 километара секундарне водоводне мреже у селима Арнајево и Рожанци, те да би она била пуштена у функцију, неопходно је да се ураде резервоари. Граде се, дакле, два, и то један од 750 литара и други од 500 литара. Покриће око 1.200 домаћинстава у Арнајеву, Бељини и Рожанцима, а одавде ће бити и црпна станица за снабдевање висинских делова, тако да ће коначно око три хиљаде људи добити воду. Преостају још два резервоара: у Дубрави, који ће уз ову већим делом покривати и општину Сопот, као и резервоар Вис, што је предуслов да би се водом снабдело село Манић. По окончању свега, комплетно ће Барајево бити снабдевено водом – рекао је Весић.
Сваки део града је важан, поручио је заменик градоначелника.
– Очекујемо да ће резервоари бити пуштени у рад пре Нове године, иако је рок јануар. Реално је да до 2023. читаво Барајево има воду, Обреновац до краја следеће године, а истовремено се ради и у Сопоту, Гроцкој, те регионални водовод Макиш–Младеновац до 2025, након чега ће и Младеновац бити прикључен на градску воду. Дакле, једно по једно се ради да би све приградске општине биле снабдевене водом – додао је Весић.
Председник општине Барајево Слободан Адамовић истакао је да је ово показатељ да се држи обећана реч и да ће се решити вишедеценијски проблем. Он је захвалио Граду Београду и Весићу лично, јер без њихове помоћи општина сама не би могла да уради резервоаре. Прецизирао је да само ова два резервоара представљају инвестицију од безмало седамдесет милиона динара.
Мештани, од којих су неки ту више векова, указали су на то да бунари нису довољни, те да воде често нема ни за пиће. Изразили су велику захвалност јер је вода услов да људи могу да се баве пољопривредом и да деца остану у сеоским домаћинствима.
